Ne postoji smešnija priča o tome koliko je nebitno kako će nas neki ljudi procenjivati od one…kada je Jedan Moj Prijatelj…iznajmio neke luksuzne apartmane na Terazijama…sa iskonskom optimističkom muškom idejom da će u njih srećan i ponosan doći malo kasnije nakon ludog noćnog provoda…u nekom dražesnom ženskom društvu…ali je veče sasvim neplanirano otišlo u potpuno drugom pravcu tako što je ta žena koju je pikirao…i kojoj se od srca nadao…naivno verujući da se muškarci ikad za išta i pitaju…nestala u vidu lastinog repa sa nekim drugim momkom koji je znao da je nasmeje i da pobudi najlepše delove nje…a ovaj moj Junoša ostao sa nama trojicom…😀
Najsmešniji deo noći počinje onog trenutka kada smo se razilazili u pola noći i svi kretali svojim rođenim kućama…a ovog mog je duša počela da boli što će soba dizajnirana samo za uživanje…koju je by the way papreno platio propasti…te je doneo sasvim logičnu mušku odluku da ode do sobe…kako to sad kulturno da kažem…da se samozadovolji…i da sebi malčice rukougodi…😀
Ništa to ne bi bilo strašno…da sutra apartmanima koji imaju ocenu na bookingu 9,9 nije dao ocenu 7…sa komentarom…“sve je top…samo nije nešto atmosfera…praznjikavo je poprilično noću“…😀😀😀😀
Voleo bih da se toga setite kada vas neko bude ocenjivao…
Ta ocena je bitna koliko i to koliko vam je bitan taj neko koji vam ju je i namenio…
Svako moje mišljenje mnogo više govori o meni nego o tome o čemu mislim…
Ako vam je ta osoba potpuno nebitna…i njen život ni u ludilu ne bi preuzeli za svoj…uopšte se nemojte živcirati…
Jer je u ostalim sobama tog hotela te noći prštalo sve za deset…i zaljubljenima je baš lako bilo da budu srećni…i da im ništa ne smeta…
A kad su srećni ljudi ikada i rekli nešto ružno o nekome?
A za ovog mog ćemo lako…
Šta je loša noć ikad mogla Optimistima?