Postoji samo jedan jedini odgovor koji možete reći čoveku koji dođe kod vas u psihijatrijsku ambulantu i kaže…
„Nezaposlen sam ili radim glup posao na kome sam malo plaćen…
Usamljen sam ili sam u vezi/braku sa ženom sa kojom nikada nisam ni trebao biti…da je sreće i pameti bilo…
Ne pričam sa tatom…sudim se sa bratom…kuma nisam video godinama…
Nemam aspolutno ni jedan jedini hobi…strast ili radost u životu…ili ne mogu da ih priuštim…ili mi je sve dosadilo…
Ne treniram…
Hranim se užasno…
Pijem redovno…
Uglavnom vreme provodim pred televizorom…
I nema pas za šta da me ujede…“
I potom vas pita – „zašto sam ja doktore depresivan?“
A taj odgovor je vrlo kratak i jasan…
Pa i ja bih bio…da sam na vašem mestu…
Možda i sa samo jednim od ovih problema…
A svakako da bi se i neki čovek sa apriori blistavim mentalnim zdravljem povio pod tim teretom…života bez ikakvog smisla i radosti…
Kada im to kažete…
Ljudi obično najpre budu začuđeni…
A potom reaguju na dva potpuno različita načina…
Jedni se naljute i pomisle nešto u fazonu…“izem ti nauku…pa to mi je i moja baba mogla reći“…i obično traže čudotvorne lekove koji nažalost mogu samo anestezirati njihove duše željne lepog…vrednog i smislenog…
Ma željne u stvari svega…
To je kao kad bi se ja ljutio na ortopeda što mi na zarasta rana na stopalu…a uporno dolazim na pregled u tri broja manjim cipelama…
I duša je podložna Žuljevima…
Pogotovo kad je skučena…
Nema organa u našem telu koji to manje voli…
Drugi kažu…“Dobro je…drago mi je da mi je neko stručan rekao sa je sa mnom suštinski sve u redu…da ja nisam psihijatrijski pacijent…već mi samo duša nije na mestu na kom bi trebala biti“…
I onda odu da mic po mic…dan po dan…mesec po mesec…godinu po godinu uređuju svoj život da postane baš takav da u njemu nema više ni mesta ni vremena da budu depresivni…
Prečica koju moji pacijenti traže kako bi momentalno izašli iz depresije još tu u mojoj ambulanti se u stvari zove Disciplina…
Uporan…staložen…mukotrpan i izazovan hod uzbrdo ka odabranoj Destinaciji…koja je proizišla iz njihovih ultimativnih vrednosti i filozofskih pogleda na svet…
Trpljenje frustracije…
Borba!
Ulaganje u setvu…
Da bi žetva bila izdašna…
Uporan hod ka toj zacrtanoj životnoj poziciji…
Ma gde ona bila…
I ma koliko vremena i truda trebalo…
Nedaće ništa toliko ne mrze…kao upornost i kreativnost…
Preziru ih…
Jer im suštinski ne mogu ništa…
A i znate već onu staru…koliko si srećan…toliko si u pravu…
Od onih koji su stigli do svog Srećnog Mesta…većih mudraca na ovom svetu jednostavno nema…