Divim se dečjim psihijatrima i zaista mislim da je to ubedljivo najteži deo psihijatrije…
Volim onu njihovu staru da „iza svakog deteta koje veruje u sebe, stoji roditelj koji je verovao prvi“…
I zaista nema puno većih istina…
Znam neke kolege koji su čitav svoj zivot posvetili upravo tome…verovanju u tu divnu dečicu…njihovom sveopštem podržavanju…i štićenju…
Smanjivanju faktora rizika…
I potenciranju protektivnih faktora…
Možda nismo svi stručnjaci za dečju psihijatriju…
Ali možemo možda ovako laički da pokušamo…
Da nađemo neko svoje Dete…
I da pomognemo…koliko god možemo…
Jer veliko je pitanje da li uopšte i postoji neki
važniji poduhvat od toga…
I delotvorniji za ulepšavanje ove planete…