Sećam se koliko mi je fascinantno bilo kada sam na faksu pročitao da je povišena temperatura koju imamo kada smo bolesni u stvari samo način kako naše telo pokušava da se izbori sa time što ga napada…
Jednostavno podizanje celokupnog metabolizma na viši nivo da bi se zaštitilo ono što je najvažnije…od čega god…
Podjedanko sam bio fasciniran kada sam shvatio sedeći pored mog Profe na specijalizaciji da je barem 50 % anksioznosti i depresivnosti koje smo to jutro videli kod ljudi koji su došli na psihijatrijski pregled kod njega u ambulantu isto to…
Krik duše spram muke ili lošeg života…
Površni sipmtom suštinskog problema….
Pogotovo kod apriori psihijatrijski zdravih ljudi…
Koji su se nekako zaglibili…
Što je podjednako ljudski kao i dobiti temperaturu…
Procenti učestalosti su maltene i isti…
I nije niko manje čovek što je prehlađen…
Potpuno je isto i sa anksioznošću i depresijom…
To je samo varijetet nas i našeg postojanja…
Potpuno je isto i sa lečenjem…
Ukoliko je ozbiljno lekovi…
Ukoliko je manje ozbiljno nega sebe i strpljenje…pa će proći…
Za anksioznost i depresiju imamo i psihoterapiju kao dugoročni i delotvorni način da se suštinski i filozofski promeni način razmišljanja…a posledično i življenja…što će vremenom dovesti do prestanka razloga da uopšte i budemo anksiozni i depresivni…
Mnogo veća razlika je u nečemu sledećem…
Sećam se nekog blagog osećaja „radosti“ kada bih kao dete dobio temepraturu…
Šta je tu je…
Proći će za nedelju dana…
Ali zato sledi period izležavanja…crtaća…plazme…banana i šta god „mali bolesnik“ poželi…
Period Posebnih Prava i Tetošenja…
Jer moramo ga podržati dok se ne oporavi…
Naš je…
A šta je važnije od zdravlja…
Toga još nemamo kod anksioznosti i depresivnosti…
A trebalo bi da bude sasvim isto…
Podrška…
Saosećanje…
Lečenje…
Posebna pažnja…
I mali ugođaji…
Ne na ružan način…i kao neku zloupotrebu…
Nego ljudski…i prijateljski…
Savezništvo spram muke…da bi se sačuvalo ono što je najvažnije…
Možda je pravi način da počnemo od nas samih…
I od naših najbližih…
Pa da nekako zarazimo i celokupno društvo tip lepim trendom…
Onaj divni čovek se prehladio bi trebalo da postane isto što i onaj divni čovek je trenutno anksiozan i depresivan…
Proći će…
I to ga svakako ne definiše kao ljudsko biće…
Sve je to deo života…
I svakome se moze desiti da zakači…
Pa ko zna…
Možda će nas baš to malo i spasiti…
Baš kad nam i bude najviše trebalo…
A svakako je sasvim logično…zar ne…
I svakako neće škoditi…
Pa malo li je to?