Generalno stanje našeg psihičkog zdravlja i zadovoljstvo našim životom ponekad možemo vrlo jednostavno proceniti na osnovu nekih vrlo jednostavnih osećanja…
Na primer…
Od toga da li nam se ide na proslavu 5…10…ili 15 godina od mature…
Ljudi koji su psihički dobro će hrliti…i jedva čekati…da se podruže…provedu i da napune Dušu sa starim drugovima…da evociraju stare i stvaraju nove uspomene…u kakvoj god životnoj poziciji bili…shvatajući da su oni mnogo više od toga šta im se u životu dešava…i shvatajući da to isto važi i za njihove drugove iz razreda…
Ljudi koji možda i nisu psihički toliko dobro ali su se u meduvremenu ostvarili…prolepšali ili obogatili će jako voleti priliku da to nekome i pokažu…i držaće se toga kao pijan plota…
Najgore je onima koji nemaju ni jedno ni drugo…
Za njih su ti neki životni ček pointi – ko je kako i ko je dokle dobacio jako bolni i zapravo pravo mučenje…
Sva ta pitanja na koja nemaju odgovore…
Ono što je zaista divna okolnost je što se proslave mature obično organizuju svake godine a skoro obavezno na 5 ili 10 godina…
Znate li koliko se može postući na dobroj psihoterapiji sa nežnim…dobronamernim… mudrim i potkovanim psihiterapeutom za to vreme?
Znate li koliko se knjiga za to vreme može pročitati?
Koliko se zemalja moze obići?
Sa kim sve sedeti i razgovarati?
Znate li šta se sve može postići do tad?
Stoga je možda i najvažnije pitanje koje trebamo sebi postaviti…gde…kako i u čemu treba da porastemo kao Ljudi da bi nam se za recimo pet godina išlo na proslavu?
Čvrsto verujem da je tu samo nebo granica…
PS…
Svakako mozete od kuma pozajmiti BMW-a…
Kao sto ću ja…
Za svaki slučaj…
Nek’ se nađe…
Neće škoditi sigurno… 😉