Ekstremno je važno da svi shvatimo razliku između lutalice i džukele…
Lutalica je napušten i odbačen pas koji pokušava da preživi na ulici…
Džukela je osoba koja je tog psa ostavila na ulici…
Kada biste samo znali koliko često jedan prosečan psihijatar svedoči sličnoj dihotomiji…
Situaciji u kojoj se njegov lični pacijent dugi niz godina jako muči i ekstremno pati zbog toga što neki članovi njegove porodice nisu bili svesni ili nisu želeli da budu svesni toga koliko su bolesni…poremećeni…hladni…oštećujući ili zli…
To je možda i najteži deo psihijatrije…
No dobro…
Videti gladnu i izmrcvarenu lutalicu sa onim Kučećim Pogledom je takođe jako teško…
Sve dok je ne nahranite…i malo ne pomazite po grudima i iza ušiju..
Nakon toga je to najlepši mogući trenutak u tom danu…
Ili u bilo kom danu…
Još ako ih zaista spasete…i nađete način da dugotrajno budu dobro…mirno i zaštićeno…
Veće satisfakcije jednostavno nema…
Iako je ponekad jako teška…
Upravo je zato psihijatrija toliko i lepa…