Ako sam u nekoj situaciji dobijao začuđene poglede i nevericu…to je veoma česta situacija na psihoterapiji kada klijenti počnu da vas ubeđuju da je glavni razlog zašto su oni „u problemu“ to što je život besmislen…nepravedan i nefer…i kada se vi jednostavno složite sa njima…
Prosto nisu navikli da im to neko potvrdi…
Jer laici tome obično protivreče…
I prosto ne znaju šta bi tada dalje…jer je celokuona misaona energija potrošena na argumentovanje te istine…a ne na njeno rešavanje nakon što smo to utvrdili…
Da…život je definitivno besmislen…nepravedan i nefer…
I to je jasno svakome ko je iole zagrebao ispod površnog i banalnog…
Memento mori…pa to da ne možemo zaštiti one koje volimo od patnje…pa tek zla sudbina za dobre ljude…i ostale teške priče koje su jednostavno kalibrisane datosti ovog univerzuma…
Tajna je u nečemu drugom…
Iako je život sam po sebi besmislen Naš Posao je da mu damo smisao…
I tu nema kraja ljudskoj kreativnosti…
Od monaha na Svetoj Gori…
Preko ljudi zaljubljenih u materijalno…
Umetnika i naučnika rešenih da promene svet…
Do šankera na Ibici…
I svega između…
I svako treba da pronađe mesto baš za sebe na toj Lestvici…
Baš tamo gde će njemu lično biti dobro…
I da se onda postara da potom živi u skladu sa tim novootkrivenim smislom…
I tu se niko nikome ne treba mešati…
Ako mene ne ugrožavaš…živi brate kako god ti misliš da treba…
Ja nisam toliko ekstreman…
I uopšte ne želim nešto spektakularno…
Ikigai za posao…
Dobro društvo…
I što više vremena za život u skladu sa Strastima i Vrednostima…
Nije nešto…
Ali radi…
I lepo rešava pomenuti problem sa početka teksta…
Zaključiti da je život besmislen…nepravedan i nefer…je isto što i shvatiti da si smrtan…
Samo prvo poluvreme…
I pravilo igre…
A u stvari pozivnica za neverovatan trud da se taj problem reši…
I kad tad i kako tako prevaziđe…
Ko u tome uspe…
Imao se rašta i roditi…
Jer nema puno važnijih zadataka u životu jednog čoveka…
Niti kraće prečice da sebi nasmeje i smiri Dušu…
A malo li je to?