Današnji nacionalni kongres me je podsetio na jedan fenomen iz psihijatrijske prakse koji me neprestano iznenađuje već evo skoro petnaestak godina…
Ukoliko stotinu pacijenata…koji godinama unazad svoj mozak i telo urnišu drogom i alkoholom…predočite da se kod njih možda radi o neprepoznatoj psihijatrijskoj bolesti…čije simptome oni neuspešno pokušavaju da izleče porocima…da im ti poroci samo čine medveđu uslugu i ubrzavaju propadanje…i da je pravo vreme za adekvatni…odmereni i provereno uspešni medikamentozni psihijatrijski tretman…barem sedamdeset i petero njih će vam momentalno reći…“A ne…ne…ne bih ja nikakvu hemiju“…
Što bi svakako bilo komično da nije jako jako tužno…
I da u skoro ispitivanom uzorku 1 g uličnog kokaina na VMA nije bilo 7% čistog kokaina…a ostatak je činio rubel (naravno najjeftiniji) prašak za veš…neki (isto jeftini) otrov za pacove…paracetamol…i još kojekakvo đubre…
Jer odkud ideja nekome da Polusvet koji to priprema i prodaje ima striktne etičke svetonazore…i da im je bitno zdravlje krajnjih korisnika…
I da mi ne viđamo CT-ove klinaca kojima je nakon par godina malo jačeg beogradskog „klabinga“ mozak bukvalno kao švajcarski sir…
A tu nema nazad…
Jer…
I ožiljak na koži nekada ne radi kako treba…štrči i ruži…a kamoli na mozgu…najspektakularnijem i najkomplikovanijem tkivu u kosmosu…
Naravno…
Krivicu uvek treba podeliti…
Nemoguće je da je procenat ljudi koji ne prihvataju psihijatrijsko lečenje toliki…a da i mi psihijatri nismo za to makar pedeset posto krivi…
Izgleda da su nas pobedili dileri…lokalni pijanci ispred prodavnice i mračni internet u borbi za Ljudske Duše…i u objašnjavanju kako bi nekome moglo da bude manje teško…
Da su bili strpljiviji…slatkorečiviji…optimističniji i dostupniji…
No dobro…
Verujem da će biti bolje…
LEČENI psihijatrijski pacijenti na zapadu danas žive potpuno normalne živote…
Rade…putuju…vole se…druže i rađaju decu…
Potpuno isto kao i ljudi sa dijabetesom od kada postoji insulin i antidijabetici…
I od kada nije sramota reći da si dijabetičar i da se lečiš…
Mi malo kaskamo…
Ali verujem da će i „pomodarstvo“ da i dušu trebamo lečiti na mestu koje je adekvatno za to isto tako doći…
Prosto je…
I stomatologiji je trebalo vremena da se zapati…
Pa je sada nepristojno ne prati zube…i ne ići kod stomatologa…
Iako su se i tu mnogi jako bunili na početku…
Duboko sam ubeđen da potpuno isto čeka i psihijatriju…