Peti put počinjem da čitam novu knjigu božanstvenog Irvina Jaloma – „Šta je važno na kraju?“…i zastanem na ovoj prvoj strani…
Kakva rečenica…
Kakva istina…
Inače…
Knjigu je napisao zajedno sa svojom suprugom…u danima kada je ona provodila poslednje dane na ovoj planeti…
I u danima kada su se suočavali sa tim…
I pozdravljali se jedno od drugog…nakon skoro sedamdeset godina zajedničkog življenja…i ljubavi…
I trenutno ne postoji ništa značajnije što bi neko mogao pročitati…makar u sferi psihoterapije…
Samo se treba usuditi…
I zakoračiti u najstrašnije i najbolnije…
Ali…
Ako nas neko može okuražiti da zakoračimo u te surove predele…
Onda je to Jalom…
Uostalom…
Na zadnjoj korici knjige piše i druga najbolja rečenica koju sam pročitao u 2021-oj…
„Oboje imamo osećaj da smo živeli ispunjene živote. Od svih ideja koje sam koristio da tešim pacijente koji se plaše smrti, nijedna nije bila moćnija nego ideja o tome da se proživi život bez žaljenja za nečim. Merilin i ja ne žalimo ni za čim – hrabro smo proživeli ispunjen život.“
Veliki Jalom…
Jednom ćemo se hvaliti da smo bili njegovi savremenici…