Znate li ko su jedini ljudi na ovom svetu koje ne nerviraju njihovi roditelji koji su ostarili?
Samo oni koji ih već nemaju…
Znate li ko su jedini ljudi na ovom svetu koje ne nerviraju njihova deca koja su mala?
Samo oni koji ih još nemaju…
Znate li ko su jedini ljudi na ovom svetu koje ne nerviraju njihovi emotivni partneri?
Samo oni koji su sami…
Znate li ko su jedini ljudi na ovom svetu koje ne nervira život i sve ono što on nosi?
Samo oni kojima je ostalo još jako malo…
I to je jednostavno tako…
Sve ima svoju cenu…
I ništa nije savršeno…
Čim smo dobili nešto lepo…dobilo smo i nešto ružno…
Sve to potpada pod onu staru dobru Njegoševu čašu meda i čaša žuči…
Bitan deo zrelosti je da to shvatimo…
Da se tome prilagodimo…
Da se fokusiramo na ono što je pozitivno u našim podeljenim kartama…
A da…gde možemo…mudro odigramo sa njima…kako bismo se doveli u još bolju situaciju…po nas…
Nema te pozicije u životu koja nema dobrih strana…
Ni koja nema razloga da budemo zahvalni…
Niti priliku da se radujemo zbog nje…
Nažalost nema ni pozicije koja nije teška…
Koja nema ružnih aspekata…
Ni razloga za nervozu…sekiraciju i bol…
Prava je sreća da to kako ćemo se osećati ponajviše zavisi od našeg načina gledanja…a ne od samo situacije…
Atmosfera na letovanju je uvek do ljudi koji letuju…a ne do destinacije…
A tu se ljudi obično dele na Pčele i Muve…
A mnogo je bolje biti Pčela…
Čisto zbog radnog mesta…
I uslova rada…
A da ne spominjem tek Med…