Nikad poraz samo lekcija

Uvek sam voleo onu staru Suzy Kassem koja kaže da „sumnja ubija više snova nego što će neuspeh ikad“…
I koliko je to samo tačno…
Najveća zabluda i najsmrtonosnija prepreka ljudi sklonih sumnji u sebe je da ukoliko se stvarno odvaže…jako potrude i daju sve od sebe…a na kraju ne uspeju u nečemu ili još gore ispadnu smešni…da će to definitivno dokazati da sa njima nešto nije u redu…da su bezvredni i da od njih ništa nikada ni neće biti…
Pa zbog toga ni ne pokušavaju…niti se trude…jer im deluje da je bolje samo sumnjati u sebe nego znati da ne valjaš…
A život brzo prođe…
I izbegavanje često pomaže samo nakratko…
Na duge staze nam obično pomogne da izbegnemo i sve što je lepo…i sve što nam zaista i treba…
Sigurnost…stabilnost…rutina i mir su poželjni samo ako nam je dobro…
A bolje je biti i u strašnoj Oluji…koja sve ruši i l izokreće naopačke…ako nije…
S druge strane ljudi koji veruju u sebe…se nose mišlju da mogu sve ako se jako potrude…obično su već imali par uspeha…i onda se lako navuku na taj proces učenja i rasta…pa se obično trude i bore jako…i sve jače i jače ukoliko je potrebno…i na kraju obično i uspeju…a ako i ne uspeju…svesni su da niko nije savršen…i da ih jedan neuspeh ne može definisati…pa se brzo preorijentišu na nešto u čemu su vični ili u čemu će tek postati vični…
Kada bismo oba tipa ljudi mogli nekako da posložimo u istu ravan na početku puta…oni obično imaju potpuno identičan potencijal da uspeju…
U decimal…
Suštinska razlika je što ovi prvi ne smeju sebi da dopuste da se trude a ovi drugi smeju…
To je kao ono šutiranje penala na kraju utakmice…
Ako ne šutiraš penal nećeš ga ni promašiti…i miran si…s tim što nikad nećeš naučiti da ih šutiraš…niti postati veliki igrač…
Ako ga šutneš možda ćeš biti heroj…a možda će tvoj tim i izgubiti baš zbog tebe…
Čvrsto sam ubeđen da jedni penali ne određuju nečiju karijeru…
Već trud i hrabrost…
Učenje na greškana…
Stalni rast i razvoj…
Beskrajne edukacije…od najmanjih do najvećih stvari…i od nejlakših do najtežih lekcija…
A ponajviše globalni način razmišljanja…
Da li smo u sebi uzgajili Fixed Mindset…koji kaže ja nešto ne znam…neću ni znati…jer ionako ništa ni ne mogu da naučim…jer ja ionako nisam ni za šta…i zato je potpuno suludo da se trudim…i blamiram…kad na kraju ni ne uspem…
Ili Growth Mindset…koji kaže pa dobro ne znam to JOŠ UVEK…što je sasvim ok i ne može da me definiše…ali ako mi je važno…i ako se jako potrudim…naučiću to kad tad…
Neuspesi se svakom dešavaju…
Oni mogu da nas unište…
Da nas definišu…
Ili da nas osnaže…
Prava je sreća da ishod nikada ne zavisi od njih…
Već od nas…
I on našeg načina razmišljanja…
A tu je već samo Nebo granica…
Ili što bi mnogo kraće i bolje rekli klinci sa koša u mom kraju…
Buraz…nikad poraz…samo Lekcija…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s