Studentarija

Sedim jutros u kafiću na mom fakultetu gde sam svojevremeno ostavio makar jednu garsonjeru tokom studija…
Ispijajući kafe i još ponešto…ponekad…
Smejao se na sav glas…
I sedeo sa najpametnijim i najdivnijim ljudima koje poznajem…
I čudom ne mogu da se načudim koliko su studenti danas mladi…
Bukvalno sam šokiran… 🙂
Meni smo izgledali tako veliki i odrasli kad sam ja studirao…
Septembarski je rok…
Vreme najvećih tuga i radosti…
Tačno po stolovima možete videti koja ekipa je u kom fazonu…
Pored mene čemerna atmosfera…uzdasi i nervoza…
Preko puta se eksiraju rakije…uz grohot i radost…nazdravljanje i galamu…i dogovore kod koga će se skupiti večeras…
Da ih neko talentovan snimi…bukvalno bi bili reklama za beogradski univerzitet…
Tako mladi i lepi i srećni…
I dok ih posmatram kako se druže…i evociram uspomene…pade mi na pamet misao koja je to još jedna ogromna komplentarna prednost fakulteta…
Osim toga što će vam dati ulaznicu u bolji život…čitaj mogućnost da manje radiš za više novca…
Studiranje će vas naučiti da je nebitno koliko ste lepi ukoliko se često smejete…
Da je nebitno koliko ste zgodni ukoliko znate da se zezate na medicinijadi…
Da je nebitno koliko ste pametni ukoliko znate brzo i jasno da objašnavate drugu preko telefona neku pretešku teoriju dan pred njegov ispit…
Da je nebitno koliko imate para ukoliko znate da delite…
Niti iz kakve porodice dolazite ukoliko znate da se družite…i da stvarate nove…
Da je nebitno koliko se plašite ukoliko ste zajedno…sa još nekim ko se isto toliko plaši…i snalazite se…korak po korak…
Jedna ozbiljna životna edukacija…
Naravno da je završiti fakultet jako važno…
Ali je neuporedivo važnije sedeti po tim studentskim kafićima…
Ispijati hektolitre kafe pre…i rakiju sa drugovima posle ispita…
Porasti…
Očvrsnuti…
Sazreti…
Pokazati sebi da možeš…iako nije delovalo tako…
Naći najboljeg druga…
Kuma…
Ili suprugu…
Shvatiti da je život…
Ništa drugo do Put ka svojim Snovima…i snalaženje spram nedaća koje se ispreče…koje je uvek lakše udvoje…a da ne kažem udesetoro…
Postati Čovek…
I Drug…
Zaista ništa lepše ne videh ovog leta…
Od njih….
Bukvalno se nosim mišlju da im pošaljem turu…
I bih…da nisam onaj matorac što sedi sam… 🙂
I da to ne bi bilo sasvim čudno…
No dobro…
Šta li Ovi Moji rade večeras?
Odavno nismo…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s