Gravitacija je u stvari samo način kojim se nebeska tela bore protiv usamljenosti…
Pa kad mogu onolike mrcine tamo negde po nepreglednom kosmosu da se trude…i da prevaljuju milijarde kilometara…u potrazi za društvom…
Možemo vala i mi malo da se pokrenemo po tom pitanju…
Nije lako…
Zamislite samo kako je Plutonu koji bi malo da se ogreje…
Ali svakako vredi…
Ma hajde…
Makar nama evropljanima kontinent nije prevelik…
A dosta se tu prelepog i prezanimljivog sveta nakrcalo…
Vredi tu teritoriju makar i prepešačiti…u tom poduhvatu važnijem od svih ostalih…na koje nažalost toliko puno vremena proćerdamo…
Uostalom…
Nema te muke koja se u dvoje ne može rešiti…
Baš Zemlju briga što je noć dok je tu Mesec…
I dok je Mesečine…
Stoga…
Izvol’te…
Niste planina da ne možete da se pomerite…
A ako jeste…
Možda možete da skuvate neko kuvano vino u podnožju…
I da stavite veliku šljašteću reklamu…
Zima je…
Pa nek’ navrate ljudi kad se smrznu napolju…
Većina ljudi na ovoj planeti traži u principu isto…
Poenta je povećati šansu da se iz haotičnosti stvori neki smisao…
Da kvantitet izrodi kvalitet…
Verovatnoća je čudna i hirovita biljka…
Ali joj zalivanje svakako neće škoditi…
Uostalom…
Znate onaj stari fazon o novčiću i čarobnom bunaru…
Kad bunaru koji ispunjava želje dozlogrdi da sluša kukanje „baksuznog“ čoveka kome se nijedna želja nikad nije ostvarila…
Pa mu reče…
„A da pokušaš da ubaciš novčić?“… 🙂