Anksioznost nije toliko vezana za potencijalne opasnosti koje vrebaju u budućnosti…koliko je ona pitanje samopouzdanja…
Što manje samopouzdanje…što manja vera u sebe…to veća anksioznost…
Nada nije baš najbolja strategija…
Osim ako ništa drugo nije preostalo…
Stoga…
Ako hoćemo da iskontrolišemo budućnost…što generalno svi manje ili više želimo…najbolja taktika je da poradimo na svojim kompetencijama…
Jer…
Šta god da se desi…
Imaćemo sebe tu…
Što smo bolji…
Što smo jači…
Lakše će nam biti…
Što više kompetencija…to više alternativa…
A ponekad je i samo jedna jedina dovoljna za spas…
Što imamo više samopouzdanja manje će nam strašno delovati izazovi…ma koliko strašni bili…
Zamislite boksera koji se uzda u to da ga protivnik neće jako udarati…
Izem ti tu taktiku…
A zamislite boksera koji je motivisan…ne samo da pobedi…već i da trenira dugotrajno i mukotrpno…koji je očvrsnuo…i koji je spreman da…BEZ OBZIRA NA SVE…uspe…
Takvih se uvek treba plašiti…
Sa takvima se niko ne voli kačiti…pa čak ni budućnost…
A ogromna je sreća…da se samopoudanje može stvoriti u sadašnjosti…upornim i postepenim radom na sebi…
Prosto je…
Diploma je kompetencija…
Strani jezik je kompetencija…
Zanat je kompetencija…
Veštine su kompetencija…
Maniri su kompetencija…
Lepota je kompetencija…
Zdravlje je kompetencija…
Prijateljstva su kompetencija…
Odan partner je kompetencija…
Dobra dela su kompetencija…
Vera je kompetencija…
Porodica je kompetencija…
Snaga je kompetencija…
Socijalne veštine su kompetencija…
Novac je kompetencija…
Najbolji lek za anksioznost je uporno raditi na sebi u sadašnjosti…
I niko još nije pobedio anksioznost tako što se ubedio da će sve zauvek biti ok…
To je detinji način…
Prava pobeda je saznanje da šta god da se desi…kakva god muka da nas snađe…da ćemo uspeti da preteknemo…jer smo Armirani Beton…
Pustimo Univerzum da odradi svoj deo posla…
Naše je da zavrtimo Mešalicu…