Uvek kada imam loš dan setim se jednog čoveka…i odmah bi bude za nijansu lakše…
Njegovo ime je Ronald Wayne…
Malo ljudi je za njega čulo…
On je jedan od trojice ko-osnivača kompanije Apple…koji je 1976. godine po ugovoru o vlasništvu imao 10% akcija kompanije…
Taj čovek je jedanaestog dana od osnivanja kompanije Apple prodao svoj udeo u vlasništvu za 800 dolara…
Mislio je da je to vrlo dobar posao…
Danas bi te akcije vredele oko 62 milijarde dolara…
Pre tri-četiri godine paket od 100 % akcija Firme Vladimir Đurić je vredeo oko 300 dinara…
Kolika je i inače tržišna vrednost prosečnog mladog intelektualca…u Predelima od Krvi i Meda…
Na svu sreću…bilo je par ludaka…mazohista…hazardera…kockara…i adrenalinskih ovisnika…koji su ih tada hteli kupiti…
I uložiti…
Par Osnivača…par ljudi iz istog Legla…par ljudi koji su tu maltene od početka Muke…par Uzora…par Altruista i Ljudina…nekoliko njih kojima se dopao potencijal početne verzije softvera…i par njih po kojima se taj softver unapređivao…da bi ih mogao ispratiti…par osmeha…i jedne oči…
Ni dan danas mi nije jasno zašto?
Šta su oni to videli?
I kako je moguće da vas neko toliko voli?
Čudni neki ljudi…
Važno je da se povremeno zapitate…
Ko poseduje vaše akcije?
Koliki udeo?
Da li im redovno isplaćujete dividende?
Da li ih zovete za jubileje i novogodišnje koktele?
Da li im poklanjate satove za godine vernosti?
Da li ste zahvalni na početnom kapitalu…dok ste još bili nejaki i lomljivi?
I na vođstvu i podrsci dok ste se otiskivali sa dna?
I na ostajanju uz vas kada vam je krenulo…
I na praštanju vaših uspeha…
Na strpljenju…
Na poverenju…
Na veri u vas…
Na pažnji…
Na odanosti…
Na sposobnosti da vas nasmeju…
Na ljubavi…
Ja jesam…
Nedovoljno…ali se trudim…
I to mi je Ideja Vodilja…
Životni Cilj…
Glavna motivacija i izvor elana…
Lek za lenjost…i penicilin za besmisao…
Da Oni budu srećni…
Da im se isplati…
Da budu ponosni…
Da se ispostavi da su bili u pravu…
Da je vredelo ulagati…
I da svako od njih dobije hiljadu puta više no što je uložio…
Možda…
I da bi moji lični Waynovi imaju o čemu da pričaju…za nekim mračnim šankom…o tome kako su bili lakomisleni i brzopleti…
A da Mi slavimo još jače…jos glasnije…da Grohot oko Nas bude jači…zagrljaji čvršći…a oči nasmejanije…
Da smo još povezaniji…
I na posletku…
Da Nas je više…