Anksioliza

Anksioznost predstavlja jedno od najneprijatnijih i najmučnijih osećanja koje čovek može iskusiti…
I upravo zbog te ogromne teskobe i nemira koji unosi u čoveka…tog „neizdrža“…on u tim situacijama i reaguje onako kako mu je najlakše…načinom preuzetim putem evolucije od naših dlakavijih predaka…najobičnijim begom…
Beg je mnogo psihički lakši od alternativa…i ljudi si izmislili čitav niz načina da se od anksioznosti „pobegne“ … Izmislili su…takozvane…ANKSIOLITIKE…(lat. liza= razlaganje)…
Među njima najpoznatiji su svakako… „srpski univerzalni lek“- Bensedin, i njegove raznorazne paralele…“narodni trankilizer – alkohol“…“anksiolitik mladih – marihuana“…
Međutim…ono što veoma mali broj ljudi zna…je da mnoga svakodnevna ponašanja ljudi i nisu ništa drugo do anksioliza…razlaganje i beg od anksioznosti…
Na primer…prejedanje…šoping…gledanje serija (epizodu za epizodom)…fejsbučenje…tračarenje…igranje igrica…čitanje vesti na telefonu…raznorazni welnesi…masaže…manikiri….pedikiri…pa čak i „kres šeme“…i slične varijante „brzog“ uzbuđenja…
A sve pod sloganom…“Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“…(M.Vidojković)…
Čitave industrije…a pogotovo marketing…i počivaju na mehanizmu anksiolize…
Oni su i dizajnirani tako da nam skrenu misli od naših strepnji i problema…
Jedini problem je …što…svi ti mehanizmi dolaze spolja…i imaju efekat na anksioznost kao kada bi prolili kofu vode na razbuktali požar…istina je da bi se on u trenutku malčice smirio…ali u nekoliko sekundi…eto njega još jačeg…i opasnijeg…
Stoga…
Bežanje od vlastitih demona…problema…strahova…misli i uverenja koje nas uvode u anksioznost…nije trka u kojoj možemo da pobedimo…jer vi trčite…a ansioznost je tu…sa vama…tj u vama…neće ona nigde sama…ispasti uz put…
Treba zastati…okrenuti se…i umesto paničnog trčanja…u pogrešnom smeru…napraviti milimetarski korak unazad…ka sebi…da ne kažem…u sebe…i razrešiti makar jednu dogmu…napustiti makar jedno iracionalno uverenje koje nas uznemirava…koje nas uvodi u disfunkcionalna osećanja…odustati od barem jedne kognitivne greške…strušiti barem jednu blokadu lične efikasnosti…ma dovoljno je ponekad samo nekome i ispričati šta nam je na duši..
Jer…taj jedan milimetar…u trci života…može napraviti razliku…izmežu pobede i poraza…
A ta pobeda donosi „samo“ jedan mali trofej u vidu „mirnog…ispunjenog…produktivnog života…na gornjoj granici sopstvenih potencijala“
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s