Ovako izgledaju slušalice preko kojih već jedanaest godina svakog ponedeljka i četvrtka radim online psihoterapiju sa našim Ljudima rasutim svuda po svetu…
Ponekad pomislim da je za ovaj njihov izgled…k’o da su iz rata pobegle…zaslužno to što su se zaista svega naslušale…i što su toliko previše puta čule…
„Ostavio me je suprug“…
„Dobio sam otkaz“…
„Izgubila sam bebu“…
„Nije dobar onaj razultat patohistologije“…
Mada…
S druge strane…
Jako su mi mile…
I drage…
I udobne…
A i dalje sasvim dobro rade…doduše desna…levoj je zvuk malčice stradao nakon poslednjeg strasnog randevua sa vrelom kafom…u koju sam ih slučajno umočio…
Ali nešto mi se ne menjaju…
Vezao sam se za njih…
Ipak su te iste Sluške toliko puta čule i…
„Hej ipak sam izašla sa onim kolegom…doktore…pa izgleda da nije u meni bio problem…sve mi dole radi baš kako treba“…
„Hvala Bogu da me otpustiše onomad…nikada ne bih pokrenuo ovo svoje“…
„Doktore…samo da vam javim da sam se porodila sinoć…blizanci su mi medeni…toliko sam srećna“…
„Čist je magnet doco moj…nema više ni traga bolesti…u pravu je bio Profa…medicina to danas jako lepo leči…1:0 za mene…idem sad na More…da se malo osunčan…pa se vidimo uživo kad se vratim“…
I neka mi ih…
Dok se iole bude čulo nešto na njima…neću ih menjati…
Ko zna možda su…nakon svega preživljenog…specijalizirale i Višu Amajlijsku…
Pa pomažu i one koliko mogu…
I volonterski donose sreću…
Sigurno da Mrak ima svoju snagu…
I da je ponekad vraški nezgodan suparnik…
No nismo ni mi vala za bacanje…
Dok god su ove moje Malene Junakinje na strani Svanuća…
Nimalo se ne sekiram…
Smislićemo već nešto…
Da kad-tad okrene na Ovu Našu Stranu…