Petarde

https://youtu.be/KFK3Ncbjzkg

Kad biste vi samo znali koliko sam samo ja petardi bacio kao klinac…
Šta da se radi…
Taj period detinjstva se i najbolje opisuje onom starom…ni briga ni pameti…
Međutim…čovek koji i sa 35 godina misli isto kao i sa 15…taj je jednostavno proćerdao 20 godina…
I sad ih ne bi bacio ni po koju cenu…
Jednostavno su preopasne…
I kad jednom na urgentnom vidite čoveka bez prsta ili ruke…jednostavno zapamtite taj pogled…i jalovu želju da se vrati vreme…
Ali i zbog nečega mnogo ljudskijeg…
Neki ljudi imaju mnogo teže sudbine…
Jednostavno njihove svakodnevnice su pretrpane izazovima…i neke stvari koje su nama samo neprijatne…njima su pravi pakao…
Autistična deca imaju…pored svih nedaća sa kojima se suočavaju i jedan posebno neprijatan problem…njihovi mozgovi su specifični…i ona čuju više i jače nego zdrava deca…i to ne na dobar način…već na način da njima zvuci postaju iritantni na mnogo slabijim jačinama…i da njih bukvalno bole i dovode do neopisivnog uznemirenja pogotovo iznenadni neprijatni zvuci…
I posle su im potrebni sati da se smire…i da se ponovo dovedu u stanje ravnoteže i smirenosti…
Kao što se na ovom klipu može videti…
Zamislite samo da ste ova majka…i da neko koga volite najviše na svetu toliko pati…zbog čiste gluposti i hira…
Pravilo je prosto…
Moja sloboda ide dotle dok ne ugrožava nečiju tuđu slobodu…
I džabe što je meni nešto lepo ako će neko jako zbog toga propatiti…
To jednostavno nije ljudski…
I život u zajednici podrazumeva prećutni konsenzus da će nam svima biti dobro…najviše moguće…makar morali da se odreknemo nekih hirova…
A pravi je problem što na svakih 70-oro dece jedno ima bolest iz autističnog spektra…
Maltene svaki ulaz…ili krug zgrada…
Svuda oko nas…
Neko ima život sa preponama…
Koje su nama nevidljive…
I bori se iz petinih žila…
Da bude dobro…ili makar manje loše…
Svaki dan…
Tako da je dovoljno…ako im već aktivno ne pomažemo…da im makar ne otežavamo…našim bahatostima…i glupostima…
Izvinjavam se za moje petarde iz mladosti…
Žao mi je…
I kajem se…
Jednostavno mi nije padalo napamet da nekome to može toliko da smeta…
Sad više sigurno neću…
A nemojte ni vi…
Jer…
Karma je čudo…
I ako sam u nešto siguran…to je da se sve vraća…
Što ne bismo zaigrali na tom ruletu na pažnju…saosećanje…pomaganje…podršku i ljubav…
Pa ko zna…
Kada će nama lično biti potrebno da nas nešto od pomenutog zapljusne…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s