Kada razgovaramo o postporođajnom periodu…uvek izazovnom pogotovo za majke…ali i za očeve…
Uvek spominjem ove tri stvari…
Izreku koju mnogo volim da je ovaj svet prepun grešnika koji misle da su sveci i svetaca koji misle da su grešnici…
Zatim…da je najveći znak da je neko dobar roditelj upravo i stalna zapitanost da li to uopšte i jeste…
Mada to važi i za ostale zanimanja…tek sam na evropskom nivou psihijatara prvi put čuo odgovore „Ja to ne znam…nisam siguran…ja se tim delom psihijatrije ne bavim…proveriću…pitaću…konsultovaću se sa literaturom“…i gledao Najveće kako su ekstraordinarno skromni i ponizni pred veličanstvenim prostranstvima Nauke…
I na kraju nepobitnu činjenicu da je roditeljstvo teško samo dobrim roditeljima…
Lošima je to sasvim lagan hobi…
Mada…
Iako je teško…
Nema svetije dužnosti…
Važnije za tu Čeljad…
Važnije za nas same…
Važnije za Planetu…