Znate već onu staru da muža i lubenicu ne možeš izabrati…već samo potrefiti… 🙂
I razmišljam o ženama koje nisu potrefile iz prve…
O ženama koje su bile dovoljno mudre da to shvate…
Pa dovoljno hrabre da to sebi priznaju i da se jednostavno zahvale na iskustvu…i pođu dalje…
Da se oslone na svoje već postojeće ili novostečene resurse…
I da potraže novu sreću…
Novo deljenje karata…sada kao ozbiljnije Igračice…
Razmišljam koliko su neke od njih zaista Mustre za Zemljanke…
Sjajne…ispravne…pametne…lepe i sposobne…
Neko koga bi trebalo da pošaljemo kao članove delegacije kada bi pošli kod Malih Zelenih na neku udaljenu planetu u kosmosu…
Što da se ne pokažemo u najboljem svetlu…
I razmišljam kako nema puno boljih pozicija u životu no kad više ništa ne moraš…a možeš sve…
I razmišljam koliko se za njih uopšte ne treba sekirati…
Ko zna da čuva sebe…
Kad tad će izaći na zelenu granu…
I procvetati…
Zato je i bitno da im damo svu moguću podršku…
Jer su to u principu sve naše majke…sestre i ćerke…
Kako bi Unukama bilo još lakše da žive po onom iskonskom pravilu…
S muškarcem treba da ti bude lepo…
Da ti bude ružno to možeš sestro i sama…
Stoga…
Živele Žene…
Živelo čuvanje sebe…
A i znate već…
Ništa nema toliku moć da vam ulepša život koliko jedna srećna…zadovoljna i voljena žena…
Zamislite šta može da uradi čitav pokret takvih…
Kakav bi to samo bio raj na ovoj planeti…
Ne bi ni morali da putujemo daleko…
Dolazili bi Mali Zeleni na školovanje kod nas…
Pročulo bi se da se ovde baš dobro živi…