Jako volim one Đoletove stihove…“samo lepo možeš ružiti…zavist valja i zaslužiti“…
I često ih se setim kada posmatram svo to more hejterskih kometara i ružnog…kojim je internet prosto preplavljen…
Hejtere ne treba shvatiti nikako drugačije nego kao besplatne konsultante…
Niko neće toliko detaljno i posvećeno obratiti pažnju na sve naše propuste…greške i mane od njih…
Zato ih i treba ceniti…
I uvažiti…
Ispraviti greške ukoliko su u pravu…
Ili nastaviti po svom ukoliko nisu…za nijansu motivisaniji da još više uspemo…
I nekako im se u sebi zahvaliti na tome što nas čine boljim…
Ko nema nijednog jedinog hejtera nešto gadno pogrešno radi…ili jednostavno uopšte ni ne postoji…
Prosto je…
Ukoliko smo svesni jedne potpuno logične činjenice da nas ne mogu svi voleti…
I da su ukusi po difoltu sasvim različiti…
I ukoliko smo sigurni u sebe i u to što radimo…
Ukoliko smo mi sami po svom ukusu…
I ukoliko smo ponosni na to što stvaramo…
Oni su pravi blagoslov koji će nam pomoći da se pozabavimo suštinom…razvojem i uživancijom…
Dok se oni bakću oko sitnica i manje važnih detalja…
Svako i treba da radi svoje…
I pas…
I karavan…
Mali ljudi su se vazda i bavili drugim ljudima… Velikim su vazda Ideje bile prijemčljivije…
Kao i Raskošne Destinacije ka kojima su se žustro zaputili…
Ma koliko se Prašine podizalo okolo…