Većina nas se sa radošću i nekom lepom nostalgijom seća Starih Dobrih Prošlih Vremena…
Pravi srećnici među nama su svesni toga da su ta vremena upravo i danas…
Baš sad u ovom trenutku dok vi čitate…a ja pišem sve ovo…
I da ih treba slaviti…
I čuvati…
I ušmrknuti…onako do kraja nozdrva…
I ispiti do dna…
Da…baš na ovu promrzlu i nikakvu subotu mislim…
Jer život tako brzo prođe…
I nema toliko puno prilika za Radost…
I da budemo onako iskonski srećni…
Naravno…
Ukoliko se jako ne potrudimo oko toga…
I iz petinih žila ne izborimo za svaki Zlatni Dan…
Ma šta za dan…
Za svaki sat…
Makar…
Kako bismo onako iskonski nasmešili dušu…
Jer Nasmešena Duša je u stvari sve…
Sve što nam je na ovom svetu zaista i potrebno…
I sve što je zaista i važno i dragoceno…