Koliko sam samo puta vodio ovakav dijalog u ordinaciji…
Ja – „Vaše psihičko stanje je posledica životne pozicije u kojoj ste se našli…i jednim delom svakako i vaša odgovornost pošto birate da tu i ostanete…“
Pacijent uplašeno – „Da li to znači da ja sada treba nešto da menjam u životu?“
Ja – „Ne nužno…mogu vam propisati lekove koja će smanjiti bol i patnju…i makar za kratko vam doneti olakšanje i mir…dok se ne presaberete“…
Pacijent – „Uh dobro je…uplašio sam se za trenutak da ću ja morati nešto da uradim“…
Iako ovakav način lečenja i pomaganja ljudima nije pogrešan i neetičan…jer će bol i nespokoj makar za neko vreme utihnuti…i primenjuje se i u svim ostalim granama medicine sasvim legitimno…kao kod na primer uzimanja analgetika kod ljudi koji ne čuvaju svoju kičmu ili kolena iz nekih njima znanih razloga…ili ponekad i komično kao kada moj prijatelj…kolega i vrhunski stručnjak u svojoj oblasti medicine…kada god sednemo u restoran najpre popije šaku lekova koji će unapred prevenirati bolne posledice svega onoga što će u sledećih nekoliko sati uneti u sebe… 🙂
Čvrsto verujem da je suština poziva jednog psihijatra da odgonetne koja to Dubinska Patologija stoji na putu oporavka njegovog pacijenta…
I zašto neko neće sa čuva sebe…
Moje omiljeno pitanje u tim situacijama je uvek – „Zašto vi birate sebi život kakav ja ne bih sebi izabrao ni u ludilu?
I šta to vi u stvari postižete unutra sa tim…što vam prija i godi…iako spolja svima nama kojima je stalo do vas izgleda da jako stradate?“
Kada to otkrijemo…
Obično smo već na pola puta da nam lekovi neće ni biti potrebni u lečenju…
Začudili biste se koliko puta je odgovor sasvim logičan…
Ja možda ne bih…jer volim Vladimira Đurića…tako su me naučili da treba još kad sam bio mali…i nisam od toga odustao ni pored svega što mi se kasnije dešavalo kada me je život kao i sve dohvatio i počeo da šamara…pa imam zašto i da ga čuvam…i zašto da mu i produžujem život…
Ali mnogo mojih pacijenata to niko nikada nije naučio…
Ili su se negde usput zbunili…i zaboravili na to…
Ili su se neki Zlikovci jako okoristili od toga što su im dugo isprali mozak sve dok ih nisu i ubedili da su u stvari bezvredni i nikakvi…pa onda to mučki eksploatisali…
Ili su to neki sasvim iracionalni i logički potpuno neodrživi dokazi…tipa samo lepe žene i bogati muškarci imaju pravo na lep život…da se ljube…budu voljeni i uživaju u životu…što vrišti sa većine bilborda pored kojih prolazimo svaki dan…kako bi nas naterali da kao mahniti hrčci na onim koturima po celi dan trčimo jureći za tom iluzijom…gubeći sve ostalo…a po najviše i sebe samog…
No dobro…
Još više biste se začudili koliko je to promenjivo…
Pa i kineski se može naučiti…
A kamoli to da svako zaslužuje ljubav prema sebi…
Ljudska prava…
I saznanje da nema tog ljudskog bića koje ne vredi i koje ne treba da se čuva i jako trudi…kako bi posledično vremenom i dospelo u životnu poziciju u kojoj će lako biti srećan…i u kojoj će život često biti jako lep…
Svedočiti tome i smešiti se kada nekome počnu da lepršaju Novoizrasla Krila…najpre krhko…sporo i bojažljivo…a potom u stilu nekog Orla koji juriša iznad nekih proplanaka…je i razlog zašto je psihijatrija prosto čarobna…kao Nauka i Veština…
Zato je toliko i volim…
Retko gde u medicini su takva Čuda moguća…