O kako samo volim Nedelju…
Ubedljivo najlepši dan…
Volim taj mir i tišinu…
I da ništa ne moram…
A da mogu bilo šta i bilo gde ako mi se hoće…
Mislim da ne postoji bolja izreka za Nedelju od one briljantnog Dostojevskog koji kaže da je „čovek sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrajao onako kako one to zaslužuju, uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu“…
E sad…
Ne bih da zvučim nezahvalno…
Ali Nedelja u životu uopšte nema previše…
U najboljem slučaju…i ako smo zaista vraški srećnici…okusićemo svega tri do četiri hiljade njih…
Proleti to za čas…
Zato su toliko i dragocene..
I treba ih čuvati po svaku cenu…i više nego bilo šta…
I provoditi ih isključivo sa ljudima koje volimo…
Odmarati…
Ugađati sebi…
I uživati…
I nešto razmišljam…
Možda ipak i postoji bolja izreka za Nedelju…
„Treba otimati radost, danima što beže“
Majakovski
Drž’te ih!
I ne stajte dok ne budete srećni!
Makar Nedeljom…