Treniranje

Profesionalni sportisti znaju da ništa nećeš postići ukoliko treniraš samo u onim danima u kojima se osećaš dobro…kada si pun elana…kada te ništa ne boli…kada si odmoran i kada ti se i ovako igra…
To može svako…
Takav način treniranja je više za amatere…i gledaoce…
A na duge staze…količina uloženog truda…upravo od trenutka kada više ne možeš…jasno i razdvaja uspešne od neuspešnih…
Slično je i sa mentalnim zdravljem…
Ukoliko ćemo ga čuvati i paziti i negovati samo kada smo dobro…a sve izokretati naopačke kada nismo…i ubijati sebe u tim danima…pitanje je dokle ćemo dogurati…
Paradoksalno…
Mi smo najbolji prema sebi kada nam je već i ovako dobro i kada već uveliko uživamo…tad nam je nekako logično da još više sebi ugodimo…jer smo to zaslužili…
Ja sam najbolji prema sebi i najviše sebi ugađam kada sam na letovanju…
Za razliku od onih mračnih dana kada nam nije ni do čega…kada svi poroci…navike i rutine koje nas ubijaju deluju tri puta prijemčljivije…a nega sebe ne dolazi u obzir…jer kako da to priuštimo sebi kada nismo zaslužili…a i generalno smo nikakvi…
Pa koji to čovek i kada ne zaslužuje jagnjetinu kleftiko bilo kog dana?
Kakav nonsens…
Nema minimalnih kriterijuma koje treba ispuniti da bismo ugodili sebi…
Osim da dišemo i da pijemo vodu…
To jest da se vodimo kao živa duša…
Tu se možda i krije lek…
Neki dani su tu samo da preteknemo…
Sve je to deo života…
Važno je u njima ne srušiti sve što je dugo građeno…i ne zabrazditi u dekadenciju…
Ali zato svaki dan treba negovati i čuvati sebe…
A pogotovo u danima kada smo loše…
Jasne granice nije potrebno postavljati samo drugim ljudima…
Veoma je važno da ih postavimo i nama samima…
U smislu toga kako ćemo se odnostiti prema sebi…
Čak i onda kada nam nije ni do čega…
Nije to toliko teško…
Samo treba sebi iznova i iznova postavljati pitanje da li je nešto dugoročno dobro za nas…
Ili ne…
Uostalom…
Na muci se i poznaju junaci…
I sigurno nećemo prestati da navijamo za svoj omiljeni klub nakon par vezanih poraza…
Nije u tome suština podrške…
Suština navijanja je uvek bila u tome da se stoički istrajava i ostaje na tribini i kada pljušti kiša…
Da bi se još glasnije slavilo kad jednom krene…
Kada sunce konačno sine…
Zašto taj vid prkosa…odanosti…strpljenja i ljubavi ne bi važio i za nas same…
Stoga…
I ne vidim neku jasnu poentu u posebnom obeležavanju dana mentalnog zdravlja…
Kad je ta prilika svaki dan…
Tako da…
Dame i gospodo…
Srećan vam 10. decembar…
Još jedan dan u kome je naše mentalno zdravlje jako bitno…
Srećno vam bilo…
Čuvajte se…
Uradite danas nešto što vam je važno…
I nađite vremena da ugodite sebi…
Prosto je…
Ukoliko ste dovoljno živi da možete ovaj teskt pročitati…
Sasvim sigurno ste zaslužili…
Tu nema sumnje…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s