Dobro…
Priznajem…
Nisam bio u pravu…
Uprkos mom čvrstom otklonu od svih mogućih optimističkih fundamentalista i spram raznoraznih priučenih šarlatana…
Ipak postoji jedna rečenica koja nam…ukoliko je usvojimo i navežbamo…i ukoliko nam postane životni moto i manir…može omogućiti miran život ispunjen zadovoljstvom i spokojem…
Zaista je veoma jednostavna…
A toliko duboka…
I primenjiva na maltene sve moguće sfere ljudskog postojanja…
Prosto je…
I oduvek važi…
Nije srećan onaj koji puno ima…već onaj kome malo treba!
To je verovatno i jedini modus vivendi koji nam…u ovoliko nepovoljnim i nepredvidljivim okolnostima koje vladaju na ovoj planeti…i omogućava spas i blagostanje…
S druge strane…
Neviđen je trik…i božanska pravda…da urpkos tome što ne kontrolišemo maltene ništa oko nas…možemo postati srećni ukoliko izoštrimo vid…u nama…
Dioptrija…a ne destinacija na koju ćemo spustiti pogled…je zaista sve…
I zaista nema boljih naočara od Skromnosti…
Samo ih treba izbrusiti na Umerenost…
Čim se oči priviknu na taj čarobni filter…
Svaki Prizor postaje raskošan…
A onda je i lepo i lako gledati…
A samim tim i živeti…