🙂
Jedna od najpipavijih i najdelikatnijih etapa psihoterapije je svakako trenutak kada bi trebalo da shvatimo da su problemi zbog kojih jako i dugo patimo uglavnom autoplastični…što znači da zavise od nas samih i naših pogleda na ljude i svet…
A ne aloplastični…to jest uzrokovani nekim drugim ljudima…ili nepovoljnim životnim okolnostima…
Da se mi u stvari ne sekiramo zbog njih…
Već povodom njih…
A u stvari suštinski zbog našeg načina razmišljanja…koji nas uvodi u loše i nezdrave emocije…a potom u još gora ponašanja…koja nam onda još više otežaju i stalno iznova i iznova otežavaju poziciju u životu…
Koliko je to samo ponekad teško…
I koliko je samo vremena ponekad potrebno…
Prava je sreća da je ta Metamorfoza uvek moguća…
I da je to najčešće…i uprkos svemu…ipak najbrži i najlakši put da postanemo srećni i zadovoljni…i da nam bude zaista dobro…
Uostalom…
Larva nije ni dizajnirana da nešto preterano uživa…
Sve dok ne postane Leptir…