Rakijica

Jedan od fazona koji sam pokupio od strane mojih briljantnih Učitelja je da na poslednjoj seansi na kojoj se sporazumno završava jedna uspešna psihoterapija obavezno pitam klijenta šta je to što mu je najviše pomoglo…
Naravno…
Potajno je narcistički nadajući da će klijent reći neku ozbiljno duboku filozofsku misao…ili neki antički suštinski životni princip…ili pomenuti neku napuštenu iracionalnost koju je gajio u sebi od detinjstva i koja ga sada više ne ograničava…ili makar neku raskošnu kompleksnu REBT tehniku koja mu je preporodila život…bilo šta što bi pokazalo da smo nešto ozbiljno radili…
I tako juče razrogačenih očiju…i načujenih ušiju čuh…hajde da kažemo…nešto slično…
Citiram…da prostite…
„Doktore…najviše mi je po pitanju smanjivanja anksioznosti pomoglo to što sam razmišljanje – kuku majko šta ako mi se nešto desi…promenio u – ma jebe mi se…sve je to deo života…snaćiću se…mogu ja to“…
Eto… 🙂
Kakva stručna i profesionalna satisfakcija…
Pomažem k’o Rakijica… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s