„Svi ogorčeni,
jadni,
usamljeni ljudi
s osećajem da su prevareni,
s osećajem da su ih prevarili silnici,
optužuju život,
optužuju okolnosti,
optužuju druge,
dok su zaista oni
savršeno neprobavljivi,
pokorno neizvorni,
kukavički i tihi;
utonuli u samosažaljenju,
ne učinivši ništa dobro,
oni još osećaju da su prevareni,
pužući Zemljom sa svojim pritužbama,
svojim mržnjama –
mrtvih očiju usred nigdine,
ti milioni ljudskih grešaka,
idući iz dana u dan i iz noći u noć
kroz svoje jalovo površno delovanje,
koje povređuje samu Zemlju,
povređuje sve to traćenje,
užas cele te uzaludnosti.“
Čarls Bukovski
Surovi i bolno istiniti Bukovski…