Niko ne priča o tome…
Novinski napisi su prepuni kojekakvih bajezgarija i potpunih gluposti…
Ali o tome ni reč…
Svi se prave ludi…
I niko ni da bekne…
O smejalicama…
O zubićima…
O očima crnim kao noć…
O aristokratskim ramenima…
O letnjem parfemu…
O stavu…
O nadrkanosti…
O poluzdasima…
O poluosmesima…
Jednom grohotu sa audio poruke…
I o sivim ćelijama koje su gajene i zalivane generacijama…
Koje odlaze…
Sa prokletih aerodroma…
Ko ih izmisli…
Da Bog da i njemu neko…u koga se tek zaljubio…otišao…
Večeras…
U Toronto…
I o sasvim nikakvim i potpuno bezveznim dečacima koji ostaju na njima…
Bez pola duše…
I bez nade da će ikada biti bolje…
Sa Beogradom sniženim za oktavu…
Nepovratno naruženim…
I beskrajno dosadnim…
A da ne pričamo o trajno uništenoj genetici jednog naroda…
Samo zbog Nje…
Jedne…
A gde su sve ostale Devojke…
Koje su otišle…
Nekim drugim dečacima…
Ne znam…
Možda je stvarno vreme za neki haos…
Za neku još goru pošast…
I kataklizmu…
Prestanak važenja zakona gravitacije…
Izokretanje zemlje i neba…
Gde je sada onaj vulkan na islandu…što je onomad zadimio pola Evrope…kada treba…
Ili tako nešto slično što će sve odjedanput promeniti…
Što će onemogućiti te odlaske…
Jer prosto ne znam šta bi nas to moglo više osakatiti kao narod i zemlju od tog kontinuiranog Egzodusa pameti i lepote…
I neslućenih Potencijala…
Da ne pričamo o potpunom devastiranju dečačkih snova…i nadanja…
Koje je ovde tako teško obnoviti…
Pokušavam da se utešim time…
Da su oduvek odlazili…
Da mora neko i Svet da ulepšava…
I da usavršava Čovečanstvo…
Da je i Tesla morao negde otići da bi stvorio struju…
Međutim…
Nažalost…
Poprilično sam siguran…
Da ovome dečaku što ostaje struja ne bi bila toliko ni potrebna…
Da ona ostaje…
Da rasteruje Mrak…
Možda…
Jedino…
Ako tamo uspe da postane toliko blistav i jak Svetionik…
Da je on nekako može pronaći…
Čak i preko okeana…
Uostalom…
Šta je geografija ikada mogla Želji?