Smejanje je najbolji lek…
Međutim…
Ako se smejemo baš bez ikakvog razloga…možda su nam lekovi ipak neophodni… 🙂
Ili makar da naučimo da je u redu i druge emocije povremeno pokazati…jer ih svakakve svakako svako ima…
Ljudi se jedino razlikuju po nivou pokazivanja istih…
Mada to dosta zavisi i od toga koliko ih poznajemo…
I do kog dela njihove Duše smo dobacili…
A to u stvari znači da nije smeh sam po sebi blagotvoran…
On je samo posledica nečega mnogo bitnijeg…
Suštinski leče Razlozi za Osmeh…
Nagrade…
Ostvarene želje…
Dugo čekane i planirane…pa ostvarene zamisli…
Uspesi…
Postignuća…
Male radosti…
Čarobni trenuci…
I ugođaji…
Oni su zaista najveća brana psihopatologiji…
I možda nismo ni prokleti…niti bolesni…već nas ta Nestašica mori…i ubija…
I možda se u njenom rešavanju…i u stabilno uspostavljenom i sugurnom snabdevanju…i redovnoj isporuci Paketa Sreće na našu kućnu adresu i krije lek…i spas…za sve naše muke…
Jer znate već…
„Nema leka koji može izlečiti ono što može izlečiti sreća“
Gabrijel Garsija Markes
Usrećileksin…je u stvari lek koji nam treba…
Problem je što ga u apotekama nema…
A ove ulične varijante su prepune neželjenih dejstava i skrivenih muka…
Te nam nažalost preostaje samo jedno…
Da ga zamešamo i usavršimo u sopstvenoj laboratoriji…
I da ga unapređujemo sve dok ne dođemo do autentične formule baš po našem ukusu…
Predlažem da počnemo sa miligramom dnevno…
Danas…
Srećno kolege!