Karantin

„Izludeću u karantinu…
Ovo je zaista neizdrživo…i nepodnošljivo…
I dokle će bre više ovo mučenje da traje…“
Najčešće rečenice na seansama ovih dana…
Ne znam…
Da je lako baš i nije…
Pre dvadeset dana sam gledao smeštaje na Airbnb-u za Evrposki kongres psihijatara u Madridu koji je trebalo da bude sad u petak…i razmišljao se da li ću stati u Odelo za kongrese…
A sada se radujem što su svi Moji dobro…što nemamo Baš Jako Ugroženih i što još uvek imamo internet i struju…
I svima nam je šok…
I ipak smo većina nas najrazmaženija sorta Homo Sapiensa od samog osnivanja vrste…
I toliko mnogo nam je potreba i neophodno…i na toliki smo komfor i luksuz navikli…
Da je pad morao biti strmoglav…
Ali…
Kao i uvek u ljudskoj vrsti nije pitanje u količini muke koja je pred nama…već u tome šta nam trpljenje te muke donosi…
Odlazak kod ginekologa je pretpostavljam neprijatan…ali je neodlazak smrtonosan…
Nema veće muke od hemioterapije…osim možda umreti od neke karcinomčine bez nade i bez ispaljenog metka…
Do četrdesete planiram otići na svoju prvu kolonoskopiju…ne zato što…da izvinete volim da mi nešto bude u dupetu…već zato što je karcionom debelog creva drugi najčešći karcionom kod muškaraca na Balakanu…cigarete sam već ostavio…ima deset godina…a za prostatu je rano…
Studiranje je sam pakao većini…ali je rad za mizernu satnicu potpuno nespojiv sa zdravim razumom…a ne možemo baš svi ni biti talentovani za fudbal i pevanje…a ni zlikovci…
Upustiti se u strahote preduzetništva u maloj bari punoj krokodila je strašno…ali je u poređenju sa besmislom državne službe i prodajom duše đavolu korporacije…majčina dušica…
Prići devojci kad si mlad i slobodan je hod po minskom polju…ali se većina kada ostari i prestane da bude slobodno mnogo više kaje zbog propuštenih prilika nego zbog blamova…koji preko noći postaju sjajne anegdote…
Živa je muka singl devojci od 35 da izađe iz paradigme „pojaviće se neko“…i da napravi prvi korak…ali je usamljenost po skandinavskim psihijatrima od skoro isto dijagnoza…na F…
Da sam dinar dobio svaki put na terapiju kada mi je neko rekao da ne može da krene na nešto tipa ples ili MMA ili engleski…jer to ne zna i obrukaće se…i svi će mu se smejati…ozbiljno bih se obogatio…a jeeeeste…naravno…na ples ćemo krenuti tek kad pobedimo na svetskom prvesntvu u tangu…i na MMA tek kad potpišemo za UFC…a na početni nivo engleskog tek kad nam izgovor postane kao kod britanske kraljice…
I tako u nedogled…
Ovaj Univerzum nije preterano kreativan po pitanu opcija…
Postoje četiri vrste izbora koje možemo napraviti…koji će nas potom odvesti u jednom od četiri ponuđena smera…
Neprijatnom i beskorisnom…
Prijatnom ali beskorisnom…
Neprijatnom ali korisnom…
I…
Prijatnom i korisnom…
O prvom i četvrtom ne bih trošio reči…
Nemojte raditi posao koji ne volite…koji ne znate da radite…na kome vam je nepijatno…i na kome ste malo plaćeni…i naravno ostanite na poslu koji volite…koji znate da radite…na kome vam je prijatno…i za koji ste adekvatno nagrađeni…
I nastavite da ćuvate dobru vezu u kojoj je lepo i lako…i koja ima perspektivu…
I bež te od loše u kojoj je ružno i teško…i u kojoj nema perspektive…
Međutim…
Jedna od najvećih mudrosti u životu je pravilno i pravovremeno odabrati između druge i treće opcije…
I oni koji u tome često uspeju su pravi Majstori Života…
I najlakše ćete ih prepoznati po tome što su najčešće dugo i uoporno stvarali dobre živote u kojima posle mogu natenane uživati…
Što su učili…postali eksperti…pa naplatili…i potrošili…
Što su se razvijali kao Ljudi…postali dopadljivi…pa se dopali onima koji se i njima dopadaju…i umnožili…
Što su čuvali zdravlje…da bi imali sa čime protiv starosti i bolesti…
Što su proširivali zonu komfora…dok stvarno nije postala prijatna…na najudaljenijim mestima…
Što su prljali maltene svaki deo sebe…osim obraza…
Što su odbijali arteficijalne izvore hormona sreće…i mukotrpno stvarali autentične…
Što su ulagali u najvrednije valute…nedostupne novcu…
Put do sreće je obično popločan mukom…
I znate sigurno onu staru da se sreća ne može naći već se samo može stvoriti…
Proći će i karantin…
Nerijatna a vrlo korisna star…
Koja nas je možda i sačuvala kao vrstu…u nekim tmurnijim vremenima…
Zamislite samo da se krijete u zamku od vandala u starom veku…kuge u srednjem…kolere u prvom svetskom ili da ste jevrejin u drugom…
I to bez interneta!!!
Proći će svakako…
I nažalost nema bolje i pametnije opcije od toga da ostanemo kod kuće…
Jer…
Dobra odluka je uvek ona koja donosi najveću moguću sreću za najveći mogući broj ljudi…
A ovo su jako teška vremena…
No…
Kako god da je napolju…
Prave odluke su se uvek donosile iznutra…
Junaštvo je još od Marka Miljanova bilo braniti sebe od drugoga…svim silama…pa makar to bio i virus…
Ali je ponekad mnogo važnije obratiti pražnju na Čojstvo…koje se vazda sastojalo u tome da druge zaštitimo od sebe…pa makar prenosili i virus…
Teška su vremena…
Ali kako bismo drugačije mi Mali Obični Ljudi i došli u priliku da navežbamo i jedno i drugo…
I postali Veliki…
Ostanite kod Kuće!
Smrt Koroni!
Živeli Ljudi!
Živeo Život!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s