Ne vidim šta bi nam u ovom meteorološki čudnom februaru moglo više pomoći od ova dva citata koje prosto obožavam…

„Zapamtite da je neuspeh događaj, a ne osoba“

Zig Ziglar

I…

„Trenutak samosaosećajnosti može promeniti čitav vaš dan.

Niz takvih trenutaka može promeniti čitav tok vašeg života.“

Kristofer Germer

Naravno…

Jedno je deliti savete…

A potpuno drugo pridržavati ih se…

No…

Kad bi svako od nas pojedinačno to od danas započeo…

Makar po tri sopstvena omiljena…

Ja prosto ne znam šta bi Sudbini još preostalo da uradi…

Prosto bi se demotivisala…skrušila i usporila…

I verovatno bi stigli na svoje Destinacije pre no što ona postavi svoj uobičajni set Prepreka…

Mimoišli bi se jednostavno…

A da ne kažem koliko bi tek nagrabusili naši Dušmani…koji nam ionako ne mogu nista dok im mi to ne dozvolimo…i dok im zdušno ne pomognemo…

Prosto se bojim da bi pocrkali od muke…

Dobro…

Možda je 16:14…

I utorak…

I 4. Februar…

I kiša…

Ali…

Možda bi baš zato bilo pametno…u inat ponedeljku…prvom u mesecu i novogodišnjim rezolucijama…koje je većina nas proćerdalo tamo negde oko Božića…da baš danas započnemo da se pridržavamo onih saveta koje svi znamo…koje rado udeljujemo drugima…i onih ultimativnih istina…

Jednostavno je…

Sve u našim zivotima je refleksija izbora koje pravimo…

Ukoliko hoćemo drugačije ishode moramo napraviti drugačije izbore…

Prosta matematika…

Eto…

Izvol’te…

Pa se vidimo sledeće Nove godine…

Možda budemo započinjali naše Pohode sa sasvim drugog nivoa…

Iz baznog kampa koji je već uveliko na Proplanku…

Umesto u Podnožju…

Pa će tada možda i biti realno da stignemo do Visina…kojima stremimo…i o kojima danas samo maštamo…