Ponekad jednostavne priče kažu više od sabrabih dela…
Ovu obožavam…
I ako sam nešto naučio baveći se ovim poslom…pogotovo kod klijenata koji dolaze godinama…to je činjenica da mi zaista nikada ne možemo znati da li je nešto što nam se desilo dobro ili loše po nas…
To mnogo više zavisi od nas samih nego od samog događaja…
I to uglavnom samo vreme može da pokaže…
A na nama je da mu pomognemo…trudom i adaptiranjem…
Traženjem prilika u problemima…
I blagoslova u nedaćama…
Ponekad i samim preživljavanjem…dan po dan…
Uostalom…
Zamislite moreplovca koji zna jedriti samo ukoliko je vetar otpozdadi…
Pa izem ti ja takvog Kapetana…
„Starac i sin radili su na farmi.
Imali su samo jednog konja.
Jednog dana konj je pobegao.
– Strašno! – saosećale su
komšije – Kakva nesreća!
– Sreća? Nesreća? Ko bi ga
znao… – odgovarao bi starac.
Iduće nedelje konj se vratio
s planine, a s njim je došlo
još pet divljih kobila.
– Kakva sreća! – uzviknule su komšilje
– Sreća? Nesreća? Otkud da znam. – odgovarao je starac.
Sledećeg dana sin je, pokušavajući pripitomiti jednu kobilu, pao s nje i slomio nogu.
– Kakva nesreća! – rekle su opet komšilje.
– Sreća? Nesreća? Nikad se ne zna. – rekao je starac.
Počeo je rat, došla je vojska i odvela sve zdrave mladiće. Starčev sin sa slomljenom nogom nije im bio od koristi, pa su ga poštedeli.
– Sreća? Nesreća?
Ko to može znati!!!“
dr VLADIMIR ĐURIĆ 