Postoje dva načina da Glad prestane…
Jedan je sasvim uobičajni…
Jednostavno uzmete i pojedete nešto…
Drugi je maltene iščezao u većini normalnih zemalja…
Samo sačekajte sat ili dva…i glad će jednostavno prestati…
PROĆI ĆE…sama od sebe…
Toliko vremena je potrebno složenim metaboličkim procesima u našem telu da se sa procesa akumulacije energije…(iz kojih neki od nas godinama nisu izašli 🙂 )…prešaltaju na procese potrošnje ušteđenog za crne dane…(pomoću kojih bi neki od nas bili bezbedni barem nekoliko meseci… 🙂 …
U mojoj porodici se to zvalo pregladneti…
I niko od toga nije umro…
Uostalom…
Šta mislite koliko bi prosečan sisar pretekao da nema tu magiju u sebi?
A kamoli potpuni pobednik evolucije…
Suštinski problem je što to veoma retko probamo…
Van forme smo i nenavežbani…
Pa nam deluje nepodnošljivo…
Iako sasvim nije…
Slično je i sa Strahom…
Možete navežbati da ga izbegavate..
I postati šampion u tome…
I to je potpuno legitimno…
I koristi…kod opasnosti koje se mogu izbeći…i koje su nebitne…
Ili navežbati suočavanje…
Što je suštinski lek za sve one neizbežne i zaista opasne strahove…
Nema tog straha koji neće proći…
Ukoliko ste u sred njega u gardu…sa gumom na zubima…baždareni na eskivažu…i spremni i da primite po neki udarac…
Još ako povremeno zažmurite i udarite iz sve snage…
Ne brinem se za vas…
Nebitno je da li je to ona slatka koleginica…
Prezentacija pred kolegama na faksu…
Kolonoskopija…
Vožnja…
Preduzetništvo…
Roditeljstvo…
Zaštita Vaše Čeljadi…
Starenje…
Ili hemioterapija…
Uvek je isti princip…
Hrabrost nije odsustvo straha…
Već odluka da ćemo nešto uraditi BEZ OBZIRA NA SVE…iako se toga bojimo do poslednje koščice…ako je to nešto što je važno ili dobro za nas…ili nekoga našeg…
Ili ako je to nešto što je na duge staze jednostavno gore po nas da ne uradimo…koliko god bilo neprijatno i strašno na kratke…
Život nije maštanje o tome šta bismo sve voleli da imamo…već mukotrpno biranje između Alternativa koje su obično od loše majke i još goreg oca…dok milimetar po milimetar ne stvorimo Novi Svet za Nas…
Ljudi zaboravljaju da se Heroji obično najviše plaše…
No ko da je to bitno…
To jednostavno nije oblast na koju oni obraćaju pažnju…
Niti će ih iko po tome pamtiti…
Uostalom…
Znate onog Čoveka što se uplašio i odustao?
Ni ja…