Suština „Ostati ili Otići Dihotomije“ je u bolno istinitom primeru koji sam maločas slučajno video na netu…
Koji je napisao fm Maestro… @fmMaestro1…
„Petak u Srbiji.
Da sam u Nemačkoj imao bih para da izađem sa društvom.
Petak u Nemačkoj.
Da sam u Srbiji izašao bih sa društvom.“
Prokletstvo posedovanja onoga što nam ne treba…uzimanje „zdravo za gotovo“ nečega čemu smo se ranije dugo nadali…i stalno fokusiranje na ono što nemamo…su ozbiljan generator nezadovoljstava i patnje kod modernih ljudi…
Novac je ekstremno važan ljudima koji ga nemaju…
Kao što su neke druge Vrednosti neuporedivo važnije ljudima koji ga imaju…
I retko ko je tu srećan…
Sreća je čudan i redak koncept…
Prilično neostvariv sa evolutivnog aspekta…i dok god se život pita…
Naši receptori i neurotransmiteri u mozgu prosto nisu baždareni da dugo produkuju osećaj sreće…
Brzo se zasite…
I vazda im treba nešto novo…
Skloni su dosadi…
I čim se na nešto naviknu više ih ne radi…
I odmah bi nešto drugo…čega nema… a baš bi bilo lepo da ga ima…odmah i u neograničenim količinama..
I tako u krug…
Previše i premalo su pojedinačno smrtonosni za sreću…
Međutim ako se spoje…
Ako nakon Ničega konačno dobijete Nešto… eto povoda za Vatromet…
Ako ne verujete…probajte sa Dijetom ili sa Celibatom…
Pa se počastite i pregrešite…
Pa ćete videti…šta je Sreća…
Ako se ustalite u Poslastičarnici ili Bordelu…brzo ćete videti da su sa druge strane medalje dosada i praznina…
Stoga je mnogo bolji plan juriti za Osećajem Zadovoljstva…
Jednostavno jer je taj osećaj sasvim ostvariv ukoliko ispoštujemo Sebe…
Potrudimo se oko svojih Izbora…koji su postepeno izrasli iz našeg sopstvenog sistema vrednosti…sačekamo da Cvetovi polako procvetaju…i na kraju uberemo Plodove koji su baš nama sočni….
Biti zadovoljan je sasvim moguće…i zavisi većim delom od toga kakvi smo mi…a ne od toga kakav nam je život…
Leteti po autobanu u nekoj aždaji…
Ili gledati košarku uz gibanicu i pivo kod kuma…
Samo treba odlučiti…
Šta je to baš nama baš jako važno…
Jer ne može sve…
Makar ne uvek…
Ali se zato možemo organizovati da nešto što nam je zaista bitno bude često…
I možemo se fokusirati na ono što je u čaši…
Bez obzira da li je to časica za žestinu…uglađena vinska čaša…ili pak krigla…
I dopunjavati tu polovinu..
Malo po malo…
Ali neprestano…
Ko se tako opija…lako mu je da bude Optimista!