Kada stvari postanu čupave…
Život nezgodan…i neprijatan…
Možda ne bi bilo loše da za trenutak zastanemo i setimo se koliko smo Mi Sami zaista važni…veliki i bitini…sa aspekta Univerzuma…
Da umesto pogleda iz naše centripetalne…subjektivne…I vrlo često iskrivljene perspektive sagledamo malčice širu sliku…
Odozdo…
Možda će nam tada i biti lakše da shvatimo da to što se nama dešava…što nas užasava… što ne možemo više ni na trenutak da podnesemo… što nas boli…što nas plaši…što nas ubija u pojam…I što nije fer…najčešće nije Ništa Lično…
Jednostavno se dešava…
Baš tu…I baš sada…kada mi postojimo…I baš tuda prolazimo…
I da je sve to Sastavni Deo Života…
Eto…
Prosto…
Jednostavno je tako…
Takva su pravila igre u ovom Univerzumu…
Da… hteli mi to da priznamo ili ne…postoji Nešto Veće čak i od V.Đ. (ili bilo koje druge kombinacije incijala…pokušajte slobodno sa vašim…radi provereno)…
Naše je samo da uradimo ono što je najčestitija stvar…od Iskona…
Da probamo da se snađemo…
Da preteknemo…
Da iskoristimo dan…
I privilegiju što smo ga uopšte dobili…uprkos svakoj verovatnoći….
Da pronađemo naš lični Smisao…
Kako bi obojili Crne Rupe…
Osmislili beskonačna lutanja beskrajnim prostranstvima Ničega…
I stvorili Zvezde…
Kojima ćemo se lično klanjati…
Koje ćemo slaviti…
I koje će nam obasjavati Put…
Od Iznutra…
Ka Napred…