Ugoditi sebi!
Bitan deo mentalnog zdravlja… 
Koncerti
Оставите одговор
Месечне архиве: новембар 2016
Mali Ja
Koliko je Svet u sedmom razredu bio manji…
Od necega se moralo poceti… 🙂
Ali je zato narcizam postojan
Jastozi
Nema mnogo vecih mudrosti od one stare izreke da je u životu sve pitanje perspektive!
Potonuce Titanika je za jastoge u brodskoj kuhinji verovatno bilo pravo čudo…i uslišenje njihovih molitvi…
Stoga…
Ukoliko ste sposobni da menjate perspektivu u skladu sa realnoscu…ukoliko uspevate da budete racionalni (da razmisljate istinito, logicno i na nacin koji vam koristi)…ukoliko ste fokusirani na sada i ovde…i ukoliko ste uspeli sebe bezuslovno da prihvatite…
Verovatno ste vec uveliko perspektivni…
Bežanje iz realnosti
Vrlo često…vrlo istinito…
„Ljudi nisu zavisni od alkohola ili droga. Oni su zavisni od bežanja iz realnosti“
Ponedeljak
Dame i Gospodo…
Eto ga njegovo veličanstvo Ponedeljak…
Poklonite se i počnite!
Želim vam svu sreću ovoga sveta…i dovoljno snage i mudrosti da istrajete na krivudavoj magistrali Želja-Cilj-Volja-Trud-Uspeh…
Neće biti ni malo lako…
Ateriranje sa Visokih Polja Maštarija je vraški teško…
Ukoliko ne verujete…pitajte one koji su započeli dijetu…pokušali da izađu iz frend zone…odjavili se sa biroa za nezaposlene…koji su nešto dugo gradili…ili se skidali sa heroina…
Ali biti debitant u realnosti je barem milion puta bolje …no biti majstor u zamišljanju…i to vrlo dobro znaju svi oni gluplji, netalentovaniji i gori od vas…koji su se usudili…da pokušaju…
Jer zaista…
Dok se pametni napametuju…glupi se nažive…i nauživaju…
Ali sreća je da još uvek imate vremena…
Ponedeljak je još mlad i zelen…
Još uvek možete započeti…
Bukvalno Sve…
Skromnost u očekivanju
Tek kada zaista shvatimo šta nas sve može snaći u životu…šta nam se sve loše može desiti…kakve sve varijante loše sreće…kakve sve neprijatnosti, nedaće, bolesti, gubici, opasnosti, padovi, poniženja ili muke…tek onda možemo zaista postati zahvalni na onome što (još uvek) imamo u ovom trenutku…tj. u realnosti…
Dok god sebe zavaravamo da smo besmrtni, nepogrešivi, nepobedivi I posebni… i dok sreću smatramo našom rođakom…podrazumevajući da se nama nikada ništa ružno ne sme desiti…plakaćemo za svaku glupost…frustiraće nas banalnosti…kukaćemo za onim što nemamo…proklinjaćemo svoju sreću…uzimajući zdravo za gotovo sve što smo dobili…i što imamo…
Po pitanju psihe…tek kad shvatimo koliko se brzo voda može proliti…možemo biti zadovoljni našom dopola punom čašom…
Dok god mislimo da je realnost krigla koja preliva…uvek čemo biti žedni…
Skromnost po pitanju očekivanja je svakako vrlina…
I jedini pravi protivotrov za anksioznost…
Samopouzdanje
Velika mudrost u malom pakovanju…
Samopouzdanje nije „svidetiću im se „..
Samopouzdanje je „biću dobro i ako im se ne svidim“…
Paramecijum
Zamislite bracni par zdravih, lepih, normalnih Paramecijuma kako kukaju o sastavu njihove licne bare gde zive…Te premalo je vode, te ovo sunce ubi odozgore, mulj se podigao ne vidis prst pred nosem, te koliko ih nerviraju ove komsije dosljaci u rupi pored, kako je alfa paramecijum preko veze izabran, koliko su skupi hranjivi molekuli danas, kako nikako nije vreme za stvaranje potomstva danas sa ovakvim trzistem rada, kako se u njihovo vreme znao red u bari..
Njemu bič bas i ne radi kao nekad, nedostaje mu sloboda momackih dana kada je jezdio barom sa vrsnjacima, ne podnosi tasta bogatasa pored koga se uvek oseca manje vrednim, preopterecen je skupljanjem hrane za zimu…
Ona se nervira zbog debljine, zavidi komsinici na tome sto privodi svaku noc drugog muzjaka, nervira je polazaj paramecijuma u zivotinjskom svetu, pokusava da uskladi obaveze u nabavljanju hrane sa potrebom da se ostvari kao majka…
I tako dalje…
U beskonacnost raznoraznih problema i frustracija…
Zamislite paramecijume kao leze depresivni, anksiozni, povredjeni i besni u svojoj bari…kako ih je stid, kako su ljubomorni i kako zavide…
Kakva im je perspektiva?
Koliko ce grabljivci cekati da se oni trgnu i stanu na treplje?
Ali…
Znate sta je srecna okolnost…
Paramecijumi nemaju mozak…
Zbog toga su i tu…
Milionima godina…
Bez rasipanja paznje na stvari koje su sustinski nebitne…
I fokusirani na osnovne prioritete…
I verovatno bi se cudom nacudili kada bi nekako mogli da shvate nasta ljudi, ti velicanstveni pobednici evolucije, trose svoje zivote…nasta trose svoje ogromne mozgove…pokusavajuci da naprave univerzum onakvim kakvim bi oni zeleli da bude (a sto bi se po genijalnom tvorcu racionalno emotivno bihejvioralne psihoterapije Albertu Elisu moglo podvesti pod tri grupe iracionalnih uverenja tj. apsolutistickih zahteva tj. moranja: ja se moram ponasati dobro, ti se moras ponasati dobro prema meni i zivot mora biti lak)..umesto da prilagode svoje razmisljanje tome kakav je on zaista…
Da prihvate neprihvatljivo…
I postanu racionalni…oslobodjeni nepotrebne emocionalne patnje…i na kraju krajeva…neuporedivo srecniji…
Paramecijum srecom ne mora nista…osim da radi ono zbog cega je tu…
Da prezivljava i da se razmnozava…
Bez kukanja…
Fokusiran na sadasnjost..i na to sta On moze da uradi…da bi mu bilo bolje…
Ponekad pomislim…
Bas je lepo biti paramecijum!
dr VLADIMIR ĐURIĆ 