Zamislite bracni par zdravih, lepih, normalnih Paramecijuma kako kukaju o sastavu njihove licne bare gde zive…Te premalo je vode, te ovo sunce ubi odozgore, mulj se podigao ne vidis prst pred nosem, te koliko ih nerviraju ove komsije dosljaci u rupi pored, kako je alfa paramecijum preko veze izabran, koliko su skupi hranjivi molekuli danas, kako nikako nije vreme za stvaranje potomstva danas sa ovakvim trzistem rada, kako se u njihovo vreme znao red u bari..

Njemu bič bas i ne radi kao nekad, nedostaje mu sloboda momackih dana kada je jezdio barom sa vrsnjacima, ne podnosi tasta bogatasa pored koga se uvek oseca manje vrednim, preopterecen je skupljanjem hrane za zimu…

Ona se nervira zbog debljine, zavidi komsinici na tome sto privodi svaku noc drugog muzjaka, nervira je polazaj paramecijuma u zivotinjskom svetu, pokusava da uskladi obaveze u nabavljanju hrane sa potrebom da se ostvari kao majka…

I tako dalje…

U beskonacnost raznoraznih problema i frustracija…

Zamislite paramecijume kao leze depresivni, anksiozni, povredjeni i besni u svojoj bari…kako ih je stid, kako su ljubomorni i kako zavide…

Kakva im je perspektiva?

Koliko ce grabljivci cekati da se oni trgnu i stanu na treplje?

Ali…

Znate sta je srecna okolnost…

Paramecijumi nemaju mozak…

Zbog toga su i tu…

Milionima godina…

Bez rasipanja paznje na stvari koje su sustinski nebitne…

I fokusirani na osnovne prioritete…

I verovatno bi se cudom nacudili kada bi nekako mogli da shvate nasta ljudi, ti velicanstveni pobednici evolucije, trose svoje zivote…nasta trose svoje ogromne mozgove…pokusavajuci da naprave univerzum onakvim kakvim bi oni zeleli da bude (a sto bi se po genijalnom tvorcu racionalno emotivno bihejvioralne psihoterapije Albertu Elisu moglo podvesti pod tri grupe iracionalnih uverenja tj. apsolutistickih zahteva tj. moranja: ja se moram ponasati dobro, ti se moras ponasati dobro prema meni i zivot mora biti lak)..umesto da prilagode svoje razmisljanje tome kakav je on zaista…

Da prihvate neprihvatljivo…

I postanu racionalni…oslobodjeni nepotrebne emocionalne patnje…i na kraju krajeva…neuporedivo srecniji…

Paramecijum srecom ne mora nista…osim da radi ono zbog cega je tu…

Da prezivljava i da se razmnozava…

Bez kukanja…

Fokusiran na sadasnjost..i na to sta On moze da uradi…da bi mu bilo bolje…

Ponekad pomislim…

Bas je lepo biti paramecijum!