Pingvin sa Dunava

Renato-Grbic-foto-Marko-Todorovic-2-620x350

Na slici je Renato Grbic….pingvin sa Dunava…cetvrta generacija alasa oko Pančevačkog mosta…istinski heroj…smeker sa Karaburme…u neku ruku i kolega…
Za one kojima nije poznat…on je vlasnik uglednog ribljeg restorana ispod Pancevackog mosta…
Takodje je poznat po tome sto je iz dubina Dunava izvukao 26-oro ljudi koji su pokusali samoubistvo skakanjem sa mosta…
Istinski andjeo cuvar…fakticki konsultant moje Klinike…mada je verovatno na drugom platnom spisku… nebeskom…
U emisiji „Moj Beograd“ na Studiu B…priča…“ja im uvek pruzim ruku…pomognem im da dodju na sigurno…i kazem da se sve moze popraviti… dok god je covek ziv…možda sada ne možeš to da vidiš…ali život je stvarno lep“…
Zatim…bez trunke gorčine…nastavlja da je samo sa jednom devojkom od njih 26-oro u stalnom kontaktu…i da mu se redovno javlja…krstio joj je decu skoro…
25-oro se nije nikada vise javilo…
To me podseti na jedno od mojih prvih predavanja iz psihijatrije kada nam je doajen psihijatrije… uvaženi profesor sa 40 godina iskustva…govorio o tome koka se se lečenje psihijatrijskog pacijenta završava onda kada on pređe na drugu stranu ulice kada ugleda svog lekara…i da je to jedna od suštinskih razlika između psihijatrije i ostalih grana medicine…
a Renato dalje priča…kako je u restoran nedavno svratila profesorka psihijatrije… naše gore list… iz Londona… i objasnila mu da su svi ti ljudi koje je on spasao njemu zaista večno zahvalni… da se verovatno mole za njega i njegovu decu… i da nema dana da se njega ne sete…ali da zbog strahova i neprijatnosti…kao i ličnog osećaja sramote…koji uvek veoma živo osećaju povodom tog više nego traumatičnog događaja za njih…i izbegavaju svako prisećanje na to…
Zahvalnost je čudna valuta…nesigurna za ulaganje…
Tako bude i u životu…
Ali ukoliko nekome i pomažete zbog toga da bi ste dobili nešto zauzvrat…vi u stavri i ne pomažete…vi ulažete u biznis…ovozemaljski…
A Renato završava svoje izlaganje pričom o tome čemu želi da nauči svoja dva sina…kaže…“ništa posebno…isto ono što je mene i moj otac naučio…da budu dobri… pošteni ljudi… da pomognu kada god mogu… i da iza njih ostane dobar glas o pingvinima sa Dunava…kako njegovu porodicu zovu decenijama“…
Renato Grbić…model za izreku…“Ko prizanje traži nije ga zaslužio… a ko ga je zaslužio nije mu potrebno“…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s