Sigurno ste primetili kako nekim ljudima simpaticno stoje neke mane i cine ih nekako gotivnim…znate sigurno „onog bucka“…ili „onu sto frflja dvesta na sat, a dobra je ko ‘leba“…dok drugim ljudima prepotentno isticanje vrlina deluje odbojno i nekako smor…realno znate „onog strebera iz vaseg odeljenja“…i „onu sa posla koja je sva na note“…
Zelim da kazem da je sve na nama relativno, promenjivo i ne bi smelo da nas definise…nijedna nasa osobina…profesija…uspeh/debakl…mana…i da cemo najsrecniji biti ako sebe bezuslovno prihvatimo…kao pogresivo ljudsko bice…koje ima pravo na greske… promasaje….i mane…
I da su nam mozda bas te… na oko negativne stvari…donele ljubav i simpatiju kod nasih prijatelja…i dali „onaj nas pecat“ nama…