„Ako mogu napraviti penicilin od ubuđalog hleba sigurno se može napraviti nešto i od tebe“
Muhamed Ali
Muhamed Ali
Оставите одговор
Архиве категорија: Uncategorized
Kosmos
Ona je lepa…ima pune usne…crnu kosu… i plave pramenove…rejbanke u njoj…majcicu koja kao da je pravljena bas za njene grudi i iscepane farmerke…
On je procelav…sa bradicom po Menshealth savetima…krupan…velikih podlaktica…sa burmom…i ogromnim telefonom u rukama…
Oni su par…
Subota je…
I pijuckaju kafu na njihovom omiljenom splavu…
Na Savi…na Novobeogradskom keju…
Ona razmislja o svom Šefu…i seksu u kancelariji od juce…o njegovoj kovrzavoj kosi…stomacicu… smislu za humor…i pazljivosti…
On razmislja o Pripravnici…njenim starkama…drskosti…whatsapp dopisivanju…osecaju u grudima…za koji je bio siguran da vise nece osecati…
Njih dvoje cute…lepo im je…subota je…uzivaju…njihov mali raj…opustaju se u smirenosti i udobnosti njihove duge veze…
Nakon naporne nedelje…i njihovih uobicajnih paralelnih zivota…koji ih odrzavaju…upotpunjavaju njihove potrebe…koji su im potrebni za odrzavanje po povrsini raspolozenosti…
Sa skrivenim delovima zivota koji kao Mesec kruze oko njihove Planete…i pokrecu fundamentalne procese plime i oseke u njima…te talase po mrtvom moru njihovih dusa…
On predlaze njihov omiljeni porodicni restoran kasnije…ona se raduje krempiti koju tamo uvek porucuje na kraju…
U subotu krecu na more…srecni su…tu su letovali i na studijama jedanput…dok je sve bilo jednostavno…dok nisu imali ni briga ni pameti…i dok su bili zaljubljeni…i dok su naocare bile ruzicaste…
Na letovanju ce biti nervozni… njoj ce smetati hladno more…njemu vrucina…ona ce zeleti muziku i galamu…on tisinu i mir…
Posvadjace se nekoliko puta…on ce razmisljati o razvodu…ona o povratku kod majke…
Medjutim sedme noci…sedece cuteci u maloj basti uz gitare…pijuckace domace belo vino…pesme ce biti poznate, ofucane i stare…jedna ce ih setiti…ko su i sta su…on ce odvaliti nesto u svom stilu…ona ce namestiti kosu, nasmesiti se i udarice ga po ramenu…porucice jos vina…plesace…pokisnuce u povratku kuci…vodice ljubav…onako kako se samo u dugim vezama to radi…divlje i opusteno…i za praznik…kao svejevrsnu proslavu…
Provesce carobna tri poslednja dana na moru…pamtice to mesto po lepom..
Vratice se kuci…
I obavezama…
I rutini…
I racunima…
I sefu i pripravnici…
I zivece…svoj mali uobicajni obicni zivot…
Kao svi normalni ljudi…
I bice srecni…uopsteno gledajuci…
Sve dok sef i pripravnica slucajno ne stanu jedno pored drugog u nekom redu… kad se njihova dva satelita sudare…nestanu iz sazvezdja koje su samo upotpunjavali…i naprave svoje sopstveno sazvezdje…
Hoce li doci do Kataklizme?
Hoce li sazvezdje preziveti…bez dana i noci…i talasa…i plime i oseke…
Ko zna?
Kosmos je nedokuciv i jedinstven…
I u svakom pojedinacnom suncevom sistemu vladaju sopstvena pravila gravitacije…
Ponekad je kataklizma korak napred…jednostavno procisti atmosferu..i prodrma kontinente…neke vrste izumru…ali se stvori i mesto za nove…
U principu…
Nema univerzalnih pravila ..
Sve je u Kosmosu dozvoljeno i normalno…ukoliko dve Planete pristaju na to..i gravitacija postoji…
Sto onda ne bi bilo u ljubavi i seksu?
Ljubav
Kazu da bi covek trebalo jedanput mesecno da poseti groblje, bolnicu i ludnicu da bi se uravnotezio i shvatio sta sve ima…
Ispred Trecepomenute Institucije covek moze ponekad zateci i ovako nesto…
Verovatno su u poseti ili vode nekoga Svog na vikend…
Imam neki osecaj da su njih dvoje skroz skapirali Ovozemaljski Level i da ce nekako sve biti ok…
I da je dobra svaka muka koja ih spaja…
I da on verovatno nije bio najbogatiji…
Niti ona najzgodnija…
Niti su imali Bog zna kakvu podrsku…
Niti im je sve islo potaman…
Odkad su se upoznali….
Ali da su se nasli…
Da su prepoznali To Nesto u ocima…
I da su mozda stvorili jedne zajednicke nove Oci…
Bistrooke, pitome i dobre…
I da je ovih pedesetak godina proslo kao tren…
A da su oni ziveli …ni bolje ni gore… nego bas onako kako treba…
Hemijska
Hemijska na mom radnom stolu…uvek je tu (nece ona nidje…zbog ovog vakuma dole)…
I uvek me oraspolozi i nasmeje… 🙂
Inace dobijena od farmaceuta…
A ovaj lek koji je napisan je jedan od najpotentnijih antipsihotika… tj. lekova za shizofreniju…
Pun marketinski pogodak 🙂
Kroz trnje ka zvezdama
Kad malo bolje razmislim sve oko čega sam se u životu mnogo cimao i trudio mi se na kraju isplatilo…
Iako je u tom trenutku izgledalo kao veliki problem i nedaća…
I pomišljao sam „što sam bre toliki baksuz“ i da li uopšte sve ovo vredi tolikog odricanja…
I taj neodlazak na more sa najboljim drugarima da bih učio Patologiju..
I to treniranje tokom cele zime po snegu i kiši u parku…
I to što sam dugo volontirao tj. bio nezaposlen…
I to što Joj baš i nisam bio tako duhovit i simpatičan…
Sad kad pogledam iz ove perspektive sve je to imalo svoje zašto…
I to sam jednostavno morao da prođem…
I sve te nedaće su mi dale jedan drugačiji (dublji) pogled na Sve…
Jednu finu životnu edukaciju…
I sada znam…
Svaki trud se na kraju isplati…
Makar nam samo formirao karakter i naviku istrajavanja kada je teško…
Još ako donosi neki novi kvalitet, znanje, sposobnost ili makar zdravlje…
To je onda win win situacija…
I zato je bilo kakav TRENING blagotvoran i svim svojim Klijentima ga toplo preporučujem…
Jer bez obzira na to koliko ste bogati, imate veze ili privilegije ili ste razmaženi i navikli ste da vam neko drugi rešava problem ili da je sve jednostavno… te kilometre niko drugi ne može preći za vas…
Kao što ni život niko ne može umesto Vas odživeti…
Trening je jedna od retkih preostalih poštenih stvari…
I biće vam preteško da počnete…
Žuljaće vas nove patike…kolena će škripati…nećete imati daha…bićete ultra nezgrapni…i odužiće se tih nekoliko stotina metara…
Ali vremenom…UKOLIKO ISTRAJETE…shvatićete koliko dobre muzike ima…koliko je lep ovaj grad…kakav ste vi car…i kako sve možete…kako to i nije toliko teško…
Sport je repetitivna stvar…i zahteva vreme da se stekne kondicija…
Kao i sve u životu…
Naiđe prepreka…
Deluje nepremostivo…Početnicima …
Pa teško premostivo…Amaterima…
Pa možda kao i da se može preći…Regularima…
I sigurno premostiva…Majstorima…
I potpuno je nebitno je da li je u pitanju Slomljeni Nokat ili Karcinom…
Put je samo jedan…
Samo napred…
Nigde ne piše da je lako…
Nikom i nije…
Glavu gore..
I…
Kroz Trnje do Zvezda…
Šarmini saveti
Inače preporucujem sve od Robina Šarme….a evo njegovih 15 saveta za trenutno poboljšanje života:
Neka ti velikodušnost bude zvezda vodilja.
Pusti sva zameranja, oprosti i ono neoprostivo.
Shvati da je svaka osoba koja je ušla u tvoj život pomogla da postaneš osoba koja si sada. Poštuj ih i voli.
Veruj da iz patnje i truda niče tvoja snaga koja ti služi za dalji rast. Najbolji od nas svoju su patnju pretvorili u humanost, hrabrost i ljubav.
Radi na projektima kojih se plašiš.
Nikada ne propusti šansu da pomogneš drugom ljudskom biću, barem kroz ohrabrenje.
Odbijaj da stagniraš! Komfor ugrožava potencijalno izvrsne živote. Kada se uzdigneš do novih nivoa uspeha, nastavi dalje.
Primećuj čuda oko sebe u svakodnevnom životu. Ona su tu samo za one budne koji im žele svedočiti.
Nasmeši se strancu, budi ljubazan i ne očekuj ništa zauzvrat.
Napravi svoju STOP listu – popis stvari koje želiš prestati da radiš jer one uzaludno troše tvoje dragoceno vreme.
Manje vesti, više knjiga. Tačka.
Trudi se da budeš mudra, domišljata, pristojna osoba puna razumevanja i ljubavi. Jer, čak i najbolji od nas na kraju požele da su voleli još više. Zato, molim te, učini to sada!
Ako se zadovoljimo malim, to ćemo i dobiti. Zato postavi sebi odvažne ciljeve koji će buditi taj prekrasan plamen koji u tebi bukti.
Uvek radi ručno rađene zahvalnice svojim mentorima i svima koji su ti pomogli. U današnjem digitalnom svetu, to je znak da vam je stvarno stalo.
Ostani hrabar. Ostani iskren. Budi sjajan!
Nagraditi sebe
Nagraditi Sebe… i onda kada to nismo zalužili…je možda i najkraći način da sebi pokažemo da zaslužujemo ljubav u svakoj situaciji…
To jest da možemo sami sebe voleti i kada nismo uspešni…
Jer…
Ukoliko ste imali stroge roditelje…koji su vas nagrađivali samo kada nešto postignete…ili kada uradite nešto sto su oni od vas zahtevali…moguće je da ste pogrešno shvatili ceo koncept života…i da mislite da neki vaš uspeh zaslužuje nagradu…a ne Vi sami…
I moguće je da ste završili ozbiljne škole a da vas niko nije naučio da volite sebe…u svim modalitetima…i kada ste gore i kada ste dole…
Takođe je moguće da ćete kasnije tokom života, kada se taj lagani nepričvršćeni Točak Sudbine okrene i uspesi izostanu, pomisliti da morate biti uspešni da bi voleli sebe…
A to je sve jedan Apsurd…i Nonsens…i Glupost…
Koliko ima sjajnih nezaposlenih i siromašnih ljudi?
Koliko je divnih žena bez dece?
Koliko je simpatičnih debeljana?
Koliko je čestititih alkoholičara?
Neuspeh na jednom pojedinačnom aspektu života ili jednoj osobini ili telesnoj karakteristici…ne može da vas definiše…kao celokupnu ličnost…
Jer koliko li je samo Prebogatih Skotova…
Prelepih Kokoški…
Korumpiranih Stručnjaka…
Licemernih Čistunaca…
Ma kafu da ne popijete sa njima…
Zašto onda biti preoštar prema sebi i osuđivati se zbog pojedinosti…
I jedne jedine sfere svog postojanja…
Znam…
To je ponekad vrlo teško…
Pogotovo ako Vam je do nečega vrlo stalo…i puno ste truda uložili u to…
Ali ukoliko imate jednog Pravog Prijatelja ili jednu osobu Suprotnog Pola sa srcem na vašoj strani…
Koja će vam reći „Ma daj bre, ne drami, ja te volim kakav god da si, kao da je to važno što nemaš ili nisi, to si uvek Ti, a meni je samo to važno“…
Veća nagrada vam i ne treba…
I drž’te se njih!!
Ne puštajte ih ni po živu glavu!!
Takvi ljudi su Uzemljenje za kakvu god Oluju, koja moze naići…
Laka prošlost
Svavako jedna od vecih zivotnih istina
“ Nikada nisam sreo jaku osobu sa lakom prosloscu!“
Meda i Svinja debela
Sledeci put kada se budete preokupirali fizickim izgledom…i kada budete pokusavali da sustinske nesigurnosti u sopstvenu vrednost izbazdarite na osnovu broja kilograma na vagi…setite se jednog starog fazona…koji uvek spominje jedna moja divna prijateljica („dusa od zene, sponzorusa u dusi 🙂 „…
„Da se bogati debeli muskarac zove Meda, a siromasni Svinja Debela… 🙂 “
Uvek me to nasmeje…ali na jedan drastican nacin pokazuje svu apsurdnost i iracionalnost preteranog opterecivanja fizickim izgledom…i stavljanja akcenta na isti…
Jer…
Fizicki izgled je kao onaj aparat za privlacenje musica i komaraca sto leti stoji po kaficima…ona Carobna Svetiljka…sto ih mami da dodju…pa onda sprzi…
Ona je dizajnirana da savrseno privuce komarce…i ostale musice…
No..
Za kakvog Slavuja je svakako potrebna pesma…
KOJA JE RAZLIKA?
KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU PSIHIJATRA, PSIHOLOGA I PSIHOTERAPEUTA?
Veoma često dobijam u inbox pitanja vezano za ovu tematiku, pa sam rešio da ukratko objasnim razliku između ova tri zamnimanja:
Sigurno ste u novinama, na televiziji, filmovima kao i u svakodnevnom životu čuli za psihologe, psihijatre, psihoterapeute. Ali u čemu je razlika između ovih zanimanja i čime se ti ljudi zapravo bave? Većina ljudi nije informisana šta ti pojmovi stvarno znače i na koju vrstu stručnjaka se odnose.
Često se u medijima, naročito u holivudskim filmovima pridaje gotovo misteriozni značaj ovim zanimanjima, psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti često su predstavljeni kao ljudi sa nekakvim natprirodnim moćima, koji su u stanju da čitaju misli i da upravljaju životima drugih ljudi itd. Ovakav uticaj medija stvara brojne zablude, dezinformacije i osnov za brojne predrasude prema ovim zanimanjima. Zato ćemo u ovom tekstu pokušati da na najjednostavniji način objasnimo čime se bave ovi profesionalci i u čemu su osnovne razlike između navedenih pojmova.
Najčešća predrasuda među ljudima u našoj zemlji je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut zapravo sinonimi, odnosno da se radi o jednoj te istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva. To ustvari nije tačno. Zato ćemo prvo objasniti u čemu je razlika između psihologa i psihijatara.
Psiholozi i psihijatri imaju sasvim različito obrazovanje, psiholozi su stručnjaci koji su završili studije psihologije dok su psihijatri stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije. Dakle, psihijatri su lekari a psiholozi nisu.
Šta rade psihijatri?
Psihijatri su lekari koji rade u medicinskim ustanovama (ili privatnim specijalističkim lekarskim ordinacijama), oni prepisuju lekove, uspostavljaju medicinske dijagnoze, zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta psihičkih tegoba. Psihijatrijski pristup lečenju se bazira na medicinskom modelu, pacijent prvo dolazi sa odgovarajućim uputom u određenu ustanovu, psihijatar obavlja intervju sa pacijentom sa namerom da prikupi osnovne medicinske i opšte podatke o pacijentu (anamneza) koji mu služe kao osnov za uspostavljanje dijagnoze (određivanje vrste poremećaja) na osnovu kojih dalje prepisuje određenu vrstu farmakoterapije (lekove), donosi odluke o vrsti lečenja (kućno lečenje, lečenje u dnevnoj bolnici, zadržavanje na odeljenju itd).
Šta rade psiholozi?
Za razliku od toga, psiholozi nisu lekari, njihov pristup tretmanu ljudi sa psihičkim tegobama nije medicinski. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova (zajedno sa psihijatrima, pedijatrima, lekarima opšte prakse, socijalnim radnicima itd) ali i drugim nemedicinskim ustanovama u kojima mogu pružati psihološku pomoć osobama koje imaju neke psihičke smetnje (kao što su škole, preduzeća, državna i privatna psihološka savetovališta, obdaništa itd). U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika.
Ko su psihoterapeuti?
Psihoterapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri, a u nekim evropskim zemljama i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr: pedagozi, andragozi, defektolozi itd) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije. Tako da nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti, to su samo oni koji su završili određene edukacije. U našoj zemlji ne postoji posebno i zvanično zanimanje (delatnost) psihoterapeut, za razliku od zanimanja psiholog i psihijatar. Psihoterapija predstavlja jednu vrstu psihološkog tretmana (specifične veštine, neki će reći zanata) čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju neke psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju različite vrste emocionalnih problema, problema u komunikaciji ili samo žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični rast i razvoj, saznaju nešto više o sebi i poboljšaju kvalitet svog života.
Dakle, ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu nikakvi čarobnjaci koji imaju neke natprirodne moći, oni ne proriču sudbinu i ne čitaju misli drugim ljudima već u svom radu koriste isključivo proverene psihološke tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.
dr VLADIMIR ĐURIĆ 