Staračka dalekovidost

Vidim ja nešto mi ne ide u poslednje vreme sa malim slovima…
Ali sam nekako sve vreme mislio da je to zbog zamora…jer sam poslednjih godinu dana arčio oči nemilice…
Međutim…
Danas su se konačno potvrdili moji strahovi…
Dame i gospodo…od danas definitivno imam papir da sam ostario…
Mene je u stvari spopala najobičnija staračka dalekovidost…
Ništa drugo…
Pa da…
To i počinje oko četrdesete…
I to me podseti na klijentkinju koja je došla na prvu seansu pre neku godinu…
Na moje uobičajno pitanje: „kako mogu da vam pomognem?“…odgovorila je vrlo kratko: „ja neću da starim“…ja sam se našalio: „da verovatno u ovoj ulici na Vračaru postoji neka od onih klinika za ulepšavanje žena i prezervaciju večne mladosti…a da mi eventualno možemo raditi na njenom prihvatanju i osmišljavanju starenja“…međutim…klijentkinja me je pogledala poluljutito…i u fazonu „nemoj ti da se praviš mnogo pametan“…i rekla samo: „ne…neću ja to…ja hoću da uopšte ne starim“…i tu se otprilike i završila njena psihoterapija…
Jer…
Tu uslugu…nažalost…još uvek nemamo u ponudi…
Kao što tu zgodnu mogućnost uostalom nema ni niko drugi na ovoj planeti…
A nikada ne treba raditi psihoterapiju ukoliko ne postoji konsenzus između psihoterapeuta i klijenta oko toga šta je cilj psihoterapije…
Pravila igre su jasna…
Hteli mi to da prihvatimo ili ne…
Trajanje igre je ograničeno…
Jedina stvar koju mi možemo uraditi je da mudrim…odmerenim življenjem i emancipovanim čuvanjem…usporimo taj proces…
Pogodite ko je kupio šargarepu maločas na pijaci… 🙂
I da iskoristimo vreme koje nam je dato najbolje moguće…u skladu sa našim sistemom vrednosti…
Primetio sam ja zimus negde oko kolokvijuma iz psihoza i prve sede…
A na bore smejalice sam se već navikao…
Mada…
Kada malo bolje razmislim…
Znate li šta su sve te moje oči do sada videle?
Znate li oko čega sam se ja sve sekirao i koliko sam se za neke stvari trudio i borio?
I koliko sam se samo smejao?
Vala…
I neka sam ćorav…prosed…i izboran…
Kakav to Ozbiljan Čovek nije?
Neki šarlatan…šta?
Sigurno da su oni muzejski primerci Brodova…koji iz nekog razloga nikada nisu porinuti u more…prelepi…sjajni…uglancani i savršeno očuvani…
Međutim…
Nije Brod za to pravljen…
U ovaj moj…olupani…razdrndani…i načeti…
Nekako imam poverenja…
Svašta je taj prošao…
A za sledećih pedeset plan plovidbe je jasan…
Samo uživancija…
Puna jedra…
I tropske destinacije… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s