Često me ljudi pitaju kako da pomognem i šta da kažem mom koga je snašlo …
S obzirom da je život jako kreativan po pitanju nedaća prava je sreća da postoje tri univerzalne rečenice koje se mogu upotrebiti u maltene svakoj situaciji…
I za teške telesne bolesti…i za teške psihičke bolesti…i za smrtne slučajeve…i za razvode…i za otkaze…i za padnute godine…i za nezaposlenosti…i za usamljenosti…i za siromaštva…i za elementarne nepogode…i za velike društvene promene…i za komplikovane porodične odnose…i za neostvarene velike želje…i za velike strahove…i za čitav splet najrazličitijih životnih problema…
Rečenice su vrlo jednostavne…i lako pamtljive…
„Glavu gore…sve ćemo mi to zajedno…pa nisi ti sam na ovom svetu“
Ukoliko ih iskreno nekome kažete…i to stvarno i mislite…smanjićete mu bol odmah za trećinu…umiriti dušu…i uliti nadu…koja je u nekim životnim tačkama zaista presudna…
A ukoliko ste ih nekada čuli kada je vama bilo teško i niste znali kud ćete od muke…
Nemam šta da vam dalje objašnjavam…
Znate i sami da lepše muzike za uši na ovom svetu nema…
Razmišljam kako je negde u suštini…kada zanemarimo sve sofisticirane tehnike…komplikovane terapijske algoritme…i ozbiljno proverenu nauku…i samo psihoterapija upravo to…
Sedeti sa nekim ko je u muci…
Zajedno…
Bodriti…
I upregnuti sve moguće zajedničke resurse da se ta muka smanji…
Sigurno da je život i dalje favorit…
Ali nismo vala ni mi za bacanje…
Pogotovo kad smo zajedno…
Ne bih se ja opuštao na njegovom mestu…