Moje odelo za svadbe i sahrane je juce dobilo još jedan vrlo važan unos u biografiju…
Paradoksalno isto na slovo s…
Izgleda da donosi sreću i na specijalističkom ispitu…
Mada možda neki mali doprinos imaju i ovi Knjižurci sa druge slike sa kojima sam zaspivao i budio se prethodnih 48 meseci…i sa kojima sam se toliko zbližio…da su se prosto impregnirali u moju glavu…(koja je srećom velika 🙂 )…i postali neodvoljivi deo mene…
Mada je Avantura „ostvariti san-postati psihijatar“ potrajala bogami celu deceniju…
I kakva bi to i bila Avantura da se u njoj nije svasta nesto desilo…očekivano i neočekivano…moguće i nemoguće…logično i nelogično…planirano i neplanirano..lepo i ružno…i da tokom nje nisam svašta nešto naučio i o sebi…i o ljudima…i o svetu…i o životu…i da tokom nje nisam otkrio šta mi je zaista važno…i ko je zaista uz mene…
Ni odelo ni knjige spram Tih Ljudi nemaju apsolutno nikakve šanse po pitanju donošenja sreće…
Uz njih ja stvarno ne moram da se sekiram…
Sreća mi je prosto zagarantovana…
I nekako me na kraju uvek nađe…ma koliko malo verovatno izgledalo u nekim trenucima…
I stvarno želim da se svima koji su bili uz mene sve ove godine zaista zahvalim iz dubine duše…
Mojoj porodici…prijateljima…profesorima…i kolegama…
Bez Njih stvarno ništa od ovoga ne bi bilo moguće…
Niti bi vredelo…
Takođe…
Želeo bih da se od srca zahvalim svim mojim pacijentima i klijentima koji su mi svojom željom da se promene i izleče ključno pomogli da razumem i shvatim procese koji su u pozadini njihovih tegoba i muka…
Odsad ćemo zajedno još jače protiv bolesti i problema…
Urezalo mi se juče kad sam javio mom dobrom Profi i mentoru da sam položio…kada mi je čestitao i rekao…“Vlado ti si u ovom trenutku najmlađi član Porodice Psihijatara na svetu…dobrodošao…imaš pred sobom sada čitavu karijeru da pomažeš ljudima u muci većoj od svih…da im pomogneš da nađu svoj Mir“…
Čoveče..
Kakva je to samo Privilegija…
I kolika je to samo Obaveza…
Tako da…
Izgleda da nova Avantura počinje…
Gde ono ostavih moj Kapetanski Šešir…
Odakle danas duva Vetar…
Dajte mi to Kormilo…
I kuda ćemo prvo?
Pa nek’ mi je sa srećom… 🙂