Viktor Frankl…tvorac Logoterapije… jedan od najbriljatnijih umova dvadesetog veka…čovek kome se divim…i čovek koji je…između ostalog…svoj terapijski pravac smišljao dok je kao mladić…i Jevrejin…boravio i čekao svoju sopstvenu egzekuciju u koncentracionom logoru u nacističkoj Nemačkoj…
Njegova psihoterapija je duboko egzistencijalistička…i postulira da čovek koji nađe svoje zašto…može preživeti bilo koje kako…
I da je pronalaženje smisla življenja suštinski lek za mnoge psihopatologije…
Jedna od njegovih najbriljatnijih postavki je tvrdnja da je poslednja ljudska sloboda…i sloboda koju mu niko ne može uzeti… upravo čovekova sloboda da bira koji će Stav zauzeti u ma koliko mizernim živtonim okolnostima…
I da se upravo u tom Stavu često može pronaći i način da preživi…
I pokretač oporavka njegove napaćene duše…
Sinoć pročitah jednu njegovu kratku kliničku vinjetu koja me je…malo je reći…raznela…dirnula…i ohrabrila…
Možda baš zbog toga što me je britko suočila sa mojim ličnim fundamentalnim strahovima…

„Jednom me je stariji kolega doktor konsultovao zbog teške depresije sa kojom se borio.
Nije mogao da prebrodi gubitak svoje supruge koja je umrla pre dve godine, sa kojom je proveo čitav život i koju je voleo više od svega.
Ramišljao sam kako bih mu uopšte i mogao pomoći?
Šta uopšte mogu da kažem u toliko delikatnoj situaciji?
Uzdržao sam se da mu bilo šta kažem, već sam odlučio da mu postavim pitanje: „Šta bi se dogodilo, dragi kolega, da ste prvo vi umrli, a vaša supruga morala da nastavi da živi bez vas?“
„Oh“, rekao je , „za nju bi to bilo strašno; kako bi samo patila, ne bi ona to mogla da izdrži, duša bi me bolela da kroz to mora da prolazi!
Na šta sam mu ja odgovorio: „Vidite, doktore, zbog toga što ste igrom slučaja vi ostali živi, ona je pošteđena takve patnje, vi ste je poštedeli takve patnje; ali sada to morate platiti življenjem bez nje i tugovanjem.
Doktor nije rekao ni reč, već je samo polako ustao, stisnuo mi ruku i mirno izašao iz kancelarije.”

Bol je u ovom životu siguran…
Patnja je stvar izbora…
Naš deo posla je da joj se suprotstavimo…
Kako znamo i umemo…
A ništa nije toliko delotvorno…koliko da pronađemo naš sopstveni Smisao…i Razlog zašto se vredi boriti…
Apsolutno ništa na ovom svetu nema toliki isceljiteljski potencijal…
Niti moć da nam okrepi Dušu…
A možda je i spasi…
Šta čoveku uopšte i mogu Vetar i Kiša…
Ukoliko se zaputio Tamo gde mu mu je lako da bude srećan…