U moru neproverljivih…nepotvrdivih…i potpuno neizvesnih stvari koje se mogu desiti u životu samo je jedna istina potpuno izvesna i sigurna…
Ukoliko na raskrnici na koju nailazite malo prikočite i propustite ispred sebe nekoga ko nije imao pravo prvenstva da se uključi…
Na sledećoj raskrsnici će taj neko propustiti nekoga drugog…
Potpuno je isto i sa ljudima…
I u poslu…
I sa prijateljima…
I u ljubavi…
A i generalno u životu…
Čvrsto verujem…
Da ukoliko budemo uporni…i svakoga dana makar ponekad usporimo…blicnemo…mahnemo rukom…nasmešimo se…i nekome ulepšamo taj mikrotrenutak…
Da će sutradan i neko nas propustiti…
A možda će nam baš u tom trenutku biti hitno i neophodno da nam se nešto dobro i lepo desi…
Ukoliko iznova i iznova pokrećemo saosećanje…blagost…nesebičnost i pristojnost od nas…
Ukoliko svakog dana budemo Ljudi makar po malo…
Potpuno je izvesno da ćemo u jednom trenutku i mi naleteti na Ljude…
I biti okruženi njima…
O kakav bi to Raj bio…
Ništa…
Počeću ja danas od Autokomande…
Pa se vidimo Komšije…
Negde po Svetu…