Iako nema veće privilegije od toga da se rodimo u srećnoj porodici i na dobroj geografiji…uticaj ova dva faktora ima ograničen rok trajanja…
Ma koliko privilegovani ili baksuzni bili na startu…ne moramo takvi i ostati…na Cilju…
Ništa nije fiksirano i predodređeno…
Usponi i padovi su uvek mogući…
I to eonima dokazuju najjači i najslabiji među nama…
Stoga je i jako važno razlikovati otežavajuće okolnosti od alibija…koji su sasvim ok dok se ne priviknemo na šok…i omugućavaju nam da preživimo na kratke staze…međutim često vremenom postaju veće sidro i od samih problema koji su nas snašli…i ubijaju staloženo…nemilosrdno…i neprestano…
Jedina konstanta na ovom svetu je stalna Promena…
Malo Gore…
Pa malo Dole…
Uvodna poglavlja u knjigama obično služe da zavolimo Junaka…da se za njega vežemo…da shvatimo koje su datosti i pravila tog Univerzuma…naravno i da se prepadnemo od Zlikovca…i da počnemo od srca da navijamo…
Srednja obično služe da on kroz Putovanje…i seriju muka i nedaća razvije svoje talente i veštinu…očeliči karakter…i otkrije od čega je zaista satkan…
Da bi se na kraju videlo zašto je sve što ga je snašlo i bilo neophodno…da bi on mogao da postane dovoljno jak i spretan…i da bi dobro moglo da pobedi…
Osim ako nije kraj…
Pa s nestrpljenjem moramo čekati nastavak…
Pa zamislite samo svetsku književnost u Uneverzumu gde je svakome sve potalaman…
I nema preokreta…
Pa ko bi tu dosadu čitao?
Stoga je zaista važno da svako odraradi svoj deo posla u toj večitoj Igranci…
I život…
A i mi…
Niko to nije bolje sročio od velikog Njegoša…još davno…
Boj ne bije svijetlo oružlje…već boj bije srce u junaka…