Da li biste živeli svoj život još jedanput?
Vrlo jednostavno pitanje…
I vrlo jasan indikator toga kako živite i kako ste živeli…
Ukoliko biste okrenuli još jedan krug…ne morate čitati dalje…sve radite potaman…čestitam…samo napred…
Pustite šta ljudi pričaju…pogotovo Ovi sa interneta…
Na pravom ste putu…
Ukoliko ne biste…i želudac vam se prevrće pri samoj pomisli…stop…zastanite…dobro razmislite…pa sve okrenite naopačke…povucite taj stolnjak sa svim posuđem na sebi sa stola…neka pršti…oko vas…
To će biti manja šteta…od ovoga što sad sebi radite…
Put do pakla je zaista popločan dobrim namerama…
Možda ste nerizikujući…upali u smrtonosnu rutinu…
Možda ste stalno birajući manja zla…negde zaturili dobra…
Možda ste samo svu vašu inteligenciju…intuiciju i sposobnosti potrošili na brige umesto na imaginaciju i smišljanje kreativnih alternativa…
Možda ste suviše bili odgovorni i dobri prema drugima…a premalo opušteni i sebi na prvom mestu…
Možda ste predugo bili ubijeni u pojam… ljuti…povređeni…ogorčeni i krivi…umesto da ste opraštali i sebi…drugima…ali i životu…
Možda ste suviše jurili za uspesima…slavom…titulama i novcem…umesto za onim posebnim trenucima sa ljudima koje volite i koji vam boje život…šarenim bojama…
Za život sa smislom zaista nikad nije kasno…
I to je zaista jedina brana stahu od smrti…što bi rekao veliki Jalom…
Skoro sam gledao reportažu na Beogradskoj Hronici o baki i deki iz staračkog doma…koji su napravili venčanje…cimer iz dekine sobe je bio kum i glavni gitarista u svadebenom orkestru…a njena cimerka kuma…glavni aranžer cveća i tvorac mladenačke torte…
Smeju se i pevaju na sav glas…“Zlatni dan“…od Bisere Veletanlić…kako to samo i mogu ljudi koji su svesni blizine kraja…pa hvataju svaki iole lep trenutak…kao kapljice kiše…posle suše…
Svakako da je to mnogo bolje uraditi u 50-tim…40-tim…30-tim…
U 20-tim je možda čak i rano…tada tek trebate da napravite greške…iz kojih ćete posle učiti…tek trebate napraviti svoj prefinjeni ukus…i stil života koji baš vama paše…pa ga posle fino podešavati…kad se opametite…
Takođe razumem…
I potpuno mi je jasno…(verujte potpuno…kao i svakom profesionalcu iz ove oblasti)…da postoje različite sudbine…
Kao što postoje i različite vožnje u luna parku…neke su super…preuzbudljive i smešne…druge su dosadne …i strašne…ili vam je muka posle njih…
Ali Luna Park je to…
Pronađite nešto za sebe…
Pronađite taj detinji optimizam u sebi…
Sve ionako zavisi od vašeg stava…
I zabavite se…
Žetoni su ograničeni…
Nažalost…
Kao i radno vreme…
Ali vrisak sa Balerine…
Vožnja sestričine koja se smeje na sav glas u autićima…
Natezanje sa kumom ispred kruške…
I frajerisanje sa puškom…pred simpatijom …i veliki plišani zec u njenim rukama…
Ostaju sa Čovekom…zauvek…