Često dobijam pitanje „kako da se opustim?“…
Sustinski odgovor je rad na unutrašnjim konfliktima i psihičkim problemima koji nas pritiskaju…
Što nije lako…
I potreban je veliki trud…
I svakako vreme…
Međutim…
Ponekad je sasvim dovoljno problemu prići spolja i odraditi neke kozmetičke izmene…koje su zlata vredne…
Stoga…
Evo 20 ANTISTRES TRIKOVA ZA OPUŠTANJE:

1. DISANJE je najjednostavniji i najefikasniji način za suzbijanje stresa. Vežbe disanja pomažu kod snižavanja krvnog pritiska, fokusiranja misli i “čišćenja” uma. Za brzo “punjenje baterija” i smirivanje nerava, probajte ovu laganu vežbu.
– Udobno se smestite na stolicu tako da su vam leđa ispravljena uz naslon.
– Zatvorite oči.
– Udahnite lagano kroz nos. Pratite dah i osetite kako vam se pluća pune čistim vazduhom.
– Zadržite dah dok brojite do dva.
– Lagano izdišite kroz usta, duvajući vazduh napolje.
– Ponovite ovo 5 ili 10 puta.
Ovu vežbu možete raditi bilo kada i bilo gde. Primetićete razliku već posle drugog udisaja, a nakon više od 5 puta potpuno ćete osetiti vidljivi napredak u otklanjanju nervoze.
razgovor

2. RAZGOVOR SA PRIJATELJIMA može da pomogne da stresne stvari sagledate iz nekog manje frustrirajućeg ugla. Moja koleginica ima čudnu naviku da čak “porazgovara” i sa svojom plišanom igračkom. Tvrdi da i to deluje. Ja nisam probao.

3. FOTOGRAFIJE koje vas podsećaju na vesele trenutke postavite na mesto koje će vam biti lako dostupno. Možete napraviti folder na računaru ili u mobilnom telefonu. Sećanja na lepe događaje dovešće do oslobađanja dopamina, hormona koji prirodno povećava nivo raspoloženja i “ubija” stres.

4. MOĆNA OLOVKA. Kao i razgovor, pisanje dnevnika, ili jednostavno zapisivanje misli i opisivanje sopstvenih emocija takođe pomaže sagledavanju problema iz drugog ugla i time smanjuje nivo stresa.

5. MEDITACIJA se uglavnom praktikuje uz vežbe disanja radi opuštanja. Možete da uključite i fokusiranje na pozitivne afirmacije koje ćete izgovarati u sebi, ili jednostavno da pratite svoje disanje dok ne osetite da vam se um “pročistio” i da vam se vratio osmeh na lice.

6. VOĐENA VIZUELIZACIJA je vrsta meditacije ili samohipnoze. Možete koristiti neke od online sadržaja koji preporučuju antistres muziku sa glasom koji vas vodi kroz ovaj vid tehnike. Neke od kompilacija pomažu kod specifičnih problema kao što su držanje dijete ili prestanak pušenja, ali je većina rađena za opšte opuštanje i smanjenje stresa.

7. KREĆITE SE. Fizička aktivnost može da pomogne kod svih vrsta mentalnih problema. Dokazano je da čak i lagana šetnja podiže raspoloženje.

8. RAZMRDAVANJE UZ MUZIKU. Istraživanja su dokazala da muzika pomaže u otklanjanju nervoze. Sastavite svoju listu veselih pesama, koristeći računar ili mp3 plejer, pa pevajte ili plešite kad god vam se ukaže prilika. Ovo je ponekad čudno za okolinu, posebno ako to radite dok čekate prevoz na stanici, ali je svakako delotvorno za vaš nervni sistem (meni je uvek bilo prijatnije ako sam tada u društvu svojih drugara, pa mi se i oni pridruže).
razmrdavanje_muzika

9. SKLONITE SE OD DRAMATIČNIH PRIČA. Kada se nađete u centru nečijih negativnih emocija, ili neko želi da vam ispriča tužnu priču, nađite izgovor i – bežite!

10. KVALITETAN SAN je mnogo više od odmora tela zarad lepote. Kontinuirani san održava naše telo i duh u ravnoteži. Premalo sna vezuje se za sve probleme – od srčanih tegoba do depresije, otežane koncentracije i neproduktivnosti.

11. UŽIVANJE U SITNICAMA. Umesto da svoje zadovoljstvo bazirate na odlascima na velike žurke ili utakmice, za koje ćete odvojiti popriličnu sumu novca, probajte da uživate u sasvim malim stvarima. Udobno se smestite u svoju omiljenu fotelju čitajući knjigu, pogledajte smešne video klipove ili, ako ste u prirodi, posmatrajte ptice, insekte i druge životinje. Ponekad je dovoljno da se samo okrenete oko sebe i uživate u trenutku.

12. VODITE RAČUNA O ISHRANI. Brza hrana, grickalice i gazirani sokovi dovode do usporavanja metabolizma, zdravstvenih problema i letargije. Jedite sveže voće i sirovo povrće ako želite da imate više energije.

13. POSTAVITE KRATKOROČNE CILJEVE. Ako je stres nastao kao rezultat obimnog projekta ili dugoročnog cilja, obavezno svoje obaveze “stavite” na papir, kreirajte lakše ciljeve koji će vas voditi ka rešavanju onog najdaljeg i najobimnijeg. Provereno, deluje!

14. ISKORISTITE SOPSTVENU “SISTEMSKU PODRŠKU”. Kada ste u fazi da morate da “pobegnete” od problema tako što ćete se “baciti” na alkohol ili slatkiše (meni je i ovo OK sve dok ne pređe u svakodnevnu naviku), savet je da umesto toga pozovete svoju “sistemsku podršku” – “mrežu” porodice i prijatelja. Jednog kontaktirajte telefonom, drugom napišite e-mail, a trećem sms poruku. Vaša “baza” u kontaktu sa “sistemskom podrkom” na najbolji mogući način može da dobije ohrabrenje, kao i motivaciju.

15. SETITE SE SVOJIH DOSADAŠNJIH USPEHA. Dok prolazite kroz stresan period, zastanite na momenat i setite se prošlih izazova i situacija koje su vam bile krizne, ali ste ih uspešno prevazišli. “Oživljavanje” sopstvenih uspeha podstaći će vašu odlučnost i dovesti vas do novih kreativnih rešenja trenutne situcije.

16. UPLATITE DEPOZIT U BANCI “KARME”. Čineći nešto lepo za nekog drugog osim za sebe je sjajan način da se osećate dobro. Priključite se volonterskoj grupi ili samostalno pomažite drugima kad god ste u prilici. Trenutak kada tuđe probleme stavite ispred svojih, i pokušate da pomognete, lako će podići nivo vaše energije.

17. KUPANJE ZA OPUŠTANJE. Opustite se plivajući u velikom bezenu ili jednostavno napunite kadu i uživajte u toploj kupki. Voda oslobađa od napetosti, opušta mišiće kao i celo telo.

18. ORGANIZUJTE SE! Sredite “džumbus”! Iako organizacija obaveza, kao i sređivanje haosa može da izgleda kao odlaganje i odugovlačenje rada, ipak sređivanje sobe, radnog stola ili drugog radnog prostora može da bude korisno kod otklanjanja nervoze.

19. SEDITE PRAVO! Ako se osećate kao da su vam svi problemi sveta naslonjeni na ramena, postarajte se da vaše telo ne “otkriva” tu priču okolini. Sedite ili stanite ispravljenih leđa ili uradite vežbe istezanja da regulišete protok krvi i napunite energijom i telo i um.

20. VREME JE ZA PAUZU! Bitno je da “skontate” kada je vreme za pauzu. Možda je to baš u trenutku kada radite na nekom obimnom zahtevnom projektu. Pauza često može da pomogne, ne samo kod smanjenja stresa, već i pristupa temi ili problemu iz nekog novog ugla.